ДРАГА ЉОЧИЋ: Пионир увођења анестезије у операције

Драга Љочић била je први српски лекар. Студије је уписала у Цириху 1872. године као прва девојка из Србије која се одлучила за тако нешто. Учествовала у ратовима за ослобођење Србије од Турске и Бугарске, као болничарка и санитеткиња. Била је једна од најхрабријих жена у српској историји, која је превазишла многе препреке и стереотипе који су ограничавали њен пол и професију. Она је била пионирка у области медицине, књижевности и феминизма, која је оставила трајан траг у српској култури и традицији. Била је и активна учесница у националним и социјалним покретима и показала је своју оданост и љубав према својој отаџбини и народу. Била је великодушна и хумана особа која је помагала и бринула о најугроженијима у друштву.

Драга Љочић је рођена у Шапцу 1855. године, као ћерка трговца Диме и Марије. Њена породица је била пореклом цинцарска, а у Шабац се доселила из Госпеса близу Ресена. Драга је завршила основну школу у Шапцу, а Вишу женску у Београду. Пошто је завршила Лицеј, 1872. је постала прва Српкиња која је уписала медицински факултет у Цириху. Током студија, Драга се сусрела са руским студенткињама, преко којих се упознала са идејама и учењима руских нихилиста, што је кључно утицало на формирање њених политичких ставова и дефинисало њен однос према феминизму.

Када је 1876. почео српско-турски рат, Драга је напустила студије и придружила се српској војсци као болничарка. Она је учествовала у борбама на Шуматовцу, где је рањена и одликована чином поручника. Након рата, она се вратила у Цирих, где је 1879. дипломирала са темом "Прилог оперативној терапији фибриома материце" и тако постала прва српска лекарка.

BloombergAdria.com

Драга Љочић је по повратку у Србију имала проблема да нађе посао у државним институцијама, јер је била жена и јер је имала либералне и прогресивне погледе.

Она је радила као приватни лекар, а касније је добила место у Општој болници у Београду, где је радила као гинеколог и акушер. Она је била једна од првих лекара који су увели антисептичке мере и анестезију у операцијама. Она је такође била једна од првих лекара који су се бавили социјалном медицином и јавним здрављем, посебно међу сиромашним и сеоским становништвом. Она је основала и водила прву амбуланту за жене и децу у Београду, која је касније прерасла у Дечију болницу. Она је такође основала и подржавала домове за сирочад, школе и болнице у разним местима у Србији, као што су Шабац, Ваљево, Крагујевац, Ниш и други.

Као феминисткиња и суфражеткиња, била је једна од првих бораца за права жена у Србији. Сматрала је да су жене равноправне мушкарцима и да имају право на образовање, рад, политичко учешће и самосталност.

BloombergAdria.com