СТОТИНЕ РАЗГОВОРА: Како је настао сценарио за филм "Недеља"?

Сценариста филма "Недеља" који говори о животу покојног певача, Стефан Бошковић је истакао да му је била потребна машта, јер је стил живота који је живео Џеј био јачи од фикције. 

Поменути филм је од јуче постао редовни део репетоара не само у биоскопима у Србији, већ и Црној Гори. 

Стефан је до детаља испричао како је настала по истинитим догађајима: 

- Сваки биографски филм мање-више настаје као одређена комбинација документа и фикције. Фикција је увек занимљивија, мада у случају ове приче, можда се и то не би могло рећи - констатује Бошковић на почетку разговора.

Продуцент Владан Анђелоковић испричао је како су до ове идеје о снимању филма дошли сасвим спонтано, у тренутку када се у кафани зачула једна Џејева песма. Стефан Бошковић објаснио је како су решили да се од целе приче састави дефинитиван сценарио: 

- Интензивно сам се припремао за овај сценарио и целокупан рад на филму. То су биле стотине разговора с много људи и десетине сати снимљеног материјала које сам опсесивно преслушавао, да бих искористио један мали део. Онда је дошао кастинг и много потенцијалних глумаца за те ликове. Ја волим да знам у једној фази ко игра ког лика и шта заједничко имају, да бих текст усмеревао према томе - открива сценариста, па наставља:

- Најизазовнији су били захвати на живим људима који ће се наћи у филму и како да их претворим у филмске ликове а да не оштетим њихове интимне приче које су ми дали. Поготово је био битан језик којим говоре. Драматургија филма има свој унутрашњи систем и тада наступа фикција која ствара облик дела, односно искривљује реалност за потребу уметничког дела. У овој причи и у овом процесу то је баш био изазов, јер сам имао велику одговорност и дату реч.

Најемотивнији део овог филма јесте та прича о неговању пријатељства и чарима дорћолског краја:

- Одрастање, сазревање, улица, (ситни или не) криминал, породица или поправни дом, живот Рома, пријатељство, али и музика и успех, само су неки од елемената "Недеље" кроз које се прожимају акција и драма... Свему томе посебну атмосферу пружају слика и емоција који су присутни кроз мјесто и време радње... Тако, поред тога што доноси причу о Џеју, приватно и професионално, већ у трејлеру је наговештено да филм представља и својеврсно сведочанство времена, начина живота, али и одређеног слоја друштва... Где, кад и зашто се нешто догађа... То су једине битне тачке, односно контекст. Уживао сам да истражујем доњи Дорћол осамдесетих, поготово из угла људи с улице - закључује Бошковић за "Вијести" и додаје да је у недостаје дух старог времена живота у Београду.