Професорка Ивана историју предаје путујући са ђацима
21.01.2024.
09:14
ПРОФЕСОРКА историје из Ужица, Ивана Јанковић, гостовала је у "Раном јутру" на телевизији "Хепи" где је говорила о свом раду са децом и другачијем приступу у настави.
Пажњу јавности ова просветна радница привукла је садржајем са свог профила на друштвеној мрежи Инстаграм Стазама духа на ком објављује снимке и фотографије са путовања. Ивана предаје у неколико школа, а својим радом доказује да предмет историја и те како може бити занимљив ђацима, који и сами учествују у креирању материјала за поменуту страницу, као и у самим путовањима.
Књиге нам дају знање, а путовања искуство
- У ери дигитализације, приметила сам да деца највише обраћају пажњу на садржаје који су на друштвеним мрежама. Могу са сигурношћу да тврдим да моји ђаци не деле мишљење да је историја досадан предмет, њима је настава интересантна - признаје Јанковићева на почетку разговора.
Млада професорка истиче да њен рад обједињује четири љубави.
- Имам ту привилегију да у животу радим оно што волим. Креирала сам профил Стазама духа, где сам објединила своје четири љубави: љубав према историји, љубав према вери, путовањима и љубав према раду са децом - говори професорка Ивана и додаје:
- Књиге нам дају одређено знање, а путовања нам дају значајно искуство - признаје она, па открива каква места њени ђаци посећују:
- Већ сам гостовала у неким медијима и углавном је акценат био да посећујемо манастире. Да, посећујемо и манастире, али посећујемо и важна историјска места. Били смо на Мачковом камену, на Церу, наравно, поред свега тога, Студеници, Жичи... Врло је важно да се доживи то о чему учимо. Деци најјачи утисак остављају светиње које посећујемо.
Ивана истиче ученичке таленте
Професорка Ивана Јанковић говорила је какав однос има са својим ђацима и како реагују на градиво које савладавају на овај уникатан начин.
- Деци је то интересантно. Трудим се да истакнем њихове таленте. Неко лепо глуми, неко лепо пева, неко лепо беседи. Свако истиче оно у чему је добар и воле да се појаве на друштвеној мрежи и да су лепе реакције људи које нас прате. Историја тако престаје да буде досадан предмет и постаје нешто забавно.