Извор:Фото: Инстаграм принтскрин/threeidenticalstrangers
УЖАС Раставили тројке због експеримента, срели се на факсу
22.01.2024.
21:25
ИЗГЛЕДАЛО је као бајка: три давно изгубљена брата, тројке, нашли су се пуком случајношћу! Међутим, након само неколико месеци ова бајка се претворила у ноћну мору.
Била је то 1980. година, Роберт Шафран, тада деветнаестогодишњи бруцош Њујоршког универзитета, изненадио се са срдачним односом осталих студената према њему. Понашали су се као да су га већ познавали.
Испоставило се да су га сви заменили за Едија Галанда, студента који је већ годину дана био на истом факултету. Два младића су изгледала идентично, понашала се једнако, чак су и тренирали исти спорт, волели исте ствари - а уопште се нису познавали, пише "latimes.com".
Игром судбине, Мајк Домиц је био цимер Едија Галанда, а затим Роберта Шафрана и најбоље је знао колико су ова два момка идентична. Одлучио је да истражи о чему се ради и како је то могуће. Утврдио је да су обојица рођена истог датума и дата на усвајање. Мајк је одмах одлучио да упозна ову двојицу момака којима је јасно било да су рођена браћа.
Еди и Роберт су били пресрећни што су се срели. Били су уверени да су једнојајчани близанци, али након што је њихова прича изашла у локалне новине, јавио им се још један младић који је тврдио да изгледа као и њих двојица. Био је то Дејвид Келман, студент другог њујоршког универзитета.
Три момка су брзо успоставила јаку везу и изгледали су као да нису одрасли у три различите породице усвојитеља. Једноставно су пронашли стан у Њујорку где су живели, а убрзо су отворили и свој ресторан под називом "Шта још? Тројке!"
Године 1995. Еди Галанд је извршио самоубиство, након тешких борби са менталним болешћу. Иза њега су остале супруга и ћерка. Исте године јавност сазнаје за морбидну истину која се крила из прича о усвајању три дечака.
Наиме, научно истраживање које су водили доктор Петер Нојбаурет и "Центар за развој детета", преко неопстојеће агенције за усвајња, давао је на усвајање децу, близанаце и тројке, а доктор је долазио у кућне посете како би пратио развој те усвојене деце. Усвојитељи уопште нису знали о чему се ради, већ су сматрали ове посете доктора нормалним.