СВЕ ЗБОГ ДВА ДОЛАРА: Глумца опколили полицајци
26.01.2024.
20:38
ПОЗНАТИ глумац испричао је занимљиву анегдоту која му се догодила у посети Америке.
Бранко Бабовић који се прославио ликом Ђуре Палице у Курсаџијама добар део живота провео је далеко од Србије, али и Европе.
Наиме, интересантно је да у САД и Канади мали проценат људи купује цигарете, много више се гребу, па је Бабовић у једној емисији описао како то изгледа уз једну занимљиво анегдоту:
- Па путујући по свету, заиста ја сам Америку шест пута обишао, Аустралију шест пута, Канаду, Нови Зеланд, небитно. Захваљујући мом послу наравно. То је прелепо, упознајеш различите културе, нове људе, карактере, начин живота... И тако нешто, баш што се тиче тога, то је тамо ужасно, кажем ти. Људи те гледају када запалиш цигарету као неко смеће, поготово Канада. А онда људи се гребу за цигарете, тамо сам сазнао неки податак да само 15% људи купује цигарете, јер тај има новце. И то је то, сва прича. И сад, ја сам направио једну чудну причу у Њујорку, на "Тимес Сqуаре-у", имао сам неку фикс идеју да гуслара одведем тамо, обучем га у црногорско одело и у два и по ноћи да почне та прича. То је нешто моје, и било је врло интересантно. Дође црнац гребе за цигаретама, ја му дам две цигарете, он ми даје два долара, ја не желим узети. И овај, овај гусла тамо ужива, народ се скупио, гледа чудо, гусле, не знаш шта је. Не знаш шта је то, ја рекао, виолина. Овај, наша виолина. Не можеш ти њему објаснити, како да им објасниш то? Па како? И говори енглески, међутим, после једно три минуте када је тај узео цигарету, НYПД долази код мене, бум, Њујоршка полиција, 34 опколила ме. Шта сам радио?
Потом је наставио причу, а њен заврштак је урнебесан:
- Каже, господин се жали да нисте узели долар. Ја рекох, наравно. Каже, зашто? Па рекох, дао сам господину цигарету сматрајући да нема новца да купи. Ја не могу да узмем новац за то. Рекох, на крају крајева, у мојој земљи, то је срамота, брука. Каже, само мало, само мало. Каже, у којој земљи ви то живите? Ја кажем, Србија, Београд, не знам, Европа, ја ово желим. Нема појма. Каже, знате шта господине, ви сте срећан човек. Па ја рекох, знам да јесам, али зашто ви то мислите? Каже, ја бих желио да живим у земљи у којој вам не треба један долар. Поздравише ме и одоше.
(Курир)