ОВАКО СЕ НЕМАЧКА ПРИПРЕМА ЗА РАТ: Цивили имају ове задатке

Оперативни план требало би да дефинише како Немачка треба да поступа у случају великог конфликта као што је евентуални напад Русије на НАТО. Документ би требало да буде готов до краја марта кад би требало да буду познати сви детаљи нове немачке војне стратегије.

Немачки таблоид Билд је сазнао неколико нових информација из документа.

Стручњаци који су упознати с планом кажу да би Немачка требало да служи као "транзитна земља" што значи да би била тачка претовара за тенкове и пројектиле који ће се испоручивати на фронту. За ту сврху биле би одређене луке односно ауто-путеви и железнички правци, који би привремено били затворени за цивилни саобраћај, а војници би били распоређени да штите транспорт.

У такозваном Оплану су наводно исцртани и задаци за цивилно становништво. Требало би да буде основано до шест добровољачких пукова за заштиту електрана и критичне инфраструктуре. Грађани такође треба сами да саграде склоништа у својим гаражама или подрумима.

Шеф савезне канцеларије за цивилну заштиту и помоћ у катастрофама Ралф Тислер изјавио је да градња нових јавних склоништа више није могућа, а ни сврсисходна због временских ограничења.

Немачкој тренутно има 579 јавних склоништа од ваздушних напада, међутим, велики број мора да се реновира како би могла да се користе.

Планом одбране Немачка жели да узме у обзир повећану претњу унутар Европе.

- То би требало да буде план који је изводљив, не пусти сан или мисаони концепт, већ заправо нешто опипљиво што на крају може да функционише - рекао је командант цивилне одбране Андре Бодеман.

Поједини стручњаци већ сумњају у концепт.

- Мислим да је потпуно нереално да се такав план направи до марта - каже војни стручњак Буркард Мејнер са немачког Института за обрамбене и стратешке студије.

Мејнер наводи да није погрешно правити такав план с обзиром на повећану претњу из Русије, међутим, сматра да многи доносиоци одлука нису дорасли задатку.

- Највише ме брине менталитет Бундесвера. Полемички говорећи Бундесвер није војска него самоуправна јединица. То се не може тако брзо поправити - сматра Мејнер.

Због рата у Украјини, подсетимо, све више европских земаља разматра поновно увођење редовног војног рока, а међу њима је и Немачка у којој више од половине грађана подржава такву иницијативу.

(Јутарњи)