Извор:Фото: Профимедиа, Јутјуб принтскрин/3diasdemarzo

ТЕРОРИСТА ИЗ НАЈКРВАВИЈЕГ НАПАДА ПАО У БГ Погинула 191 особа

Извор: Нпортал

30.01.2024.

18:15

ТЕРОРИСТИЧКИ напад који се догодио 2004. године у Мадриду сматра се најтежим терористичким злочином на тлу континенталне Европе у историји. У нападу на четири воза јавног железничког превоза погинула је 191 особа, а преко 2.000 људи је повређено.

Један од касније осуђених за учествовање у овом терористичком нападу ухапшен је баш у Београду. У питању је Мароканац Абделмаџид Бушар.

Кобног 11. марта 2004. године у раним јутарњим часовима, десет бомби је експлодирало у четири воза у Мадриду. У тренутку напада, возови су били препуни студентима и радницима, а бомбе су активиране баш у мометима када су највеће гужве у превозу и то на четири различите железничке станице.

Експлозија је била невероватно снажна, уништила је возове, а делови тела страдалих одлетели су у ваздух. Бомбе на возовима детониране су уз помоћ мобилних телефона са при-пејд картицом. Свака од њих се састојала од по 10 килограма украденог индустријског експлозива Гома-2, заснованог на нитроглицеринској бази.

Убрзо је за серију координираних напада од стране шпанских власти оптужена баскијска сепаратистичка група ЕТА. Та група одбацила је одговорност, и сумња је пала на исламске екстремисте кад је полиција пронашла један комби са детонаторима и стиховима из Курана у њему.

Касније, једно писмо, наводно Ал Каидино, дошло је арапском листу Ал-Кудс у Лондону преузимајући одговорност за масакр. Одговорност Ал Каиде потврђен је проналаском једне касете са поруком те организације.

Тадашњи шпански председник владе Хосе Марија Азнар је прогласио тродневну жалост. Сем тога убрзо повлачи своје војнике из Ирака јер се у јавности почело спекулисати о легалности мисије шпанских војника у тој земљи, а постојала је и сумња да су активности војске Шпаније у Ираку биле мотив терористичког напада.

BloombergAdria.com

 

Седморо њих се убило

Месец дана након терористичког напада у Мадриду полиција је лоцирала терористе. У тој акцији међутим, седморица терориста је детонирало експлозив у згради у којој су боравили и том приликом су страдали сви осим једног који је успео да побегне.

Терориста ухапшен у Београду

Мароканац Абделмаџид Бушар ухапшен је у Београду 23. јуна 2005. године, а за њим је претходно била расписана међународна потерница.

Овај сада већ осуђени терориста, у Београду је приведен због кршења српских закона о странцима, пошто је поседовао лажне ирачке документе са именом Мидхат Салах. Бушар који је у тренутку хапшења имао само 22 године, ухапшен је у возу на релацији Суботица-Београд.

BloombergAdria.com

 

Током контроле докумената у возу српској полицији је било сумњиво то што је Бушар одбијао да говори, па је послала отиске његових прстију Интерполу. Убрзо је стигао одговор из Интерпола да узети отисци одговарају онима које је Интерполу послала Шпанија након расписивања међународне потернице.

Како су медији тада писали, Бушар је након идентификације пребачен из једног од београдских затвора на сигурније место да би касније био изручен шпанским властима.

О Бушаровом хапшењу извештавали су готово сви светски медији, а снимак његовој привођења пуштен је ударном термину на РТС-у.

BloombergAdria.com

 

Шпанске власти су рекле да је терориста ушао у Србију 22. јула преко границе са Бугарском и да је живео у различитим градовима док је покушавао да нађе начин да стигне у Мађарску или у БиХ.

Касније се испоставило да је управо Бушар тај који је једини успео да побегне током полицијске акције у Мадриду, а осталих седам терориста предухитрила су полицијску потеру, самоубилачки активирајући експлозив.

Абделмаџид Бушар је 2007. године осуђен на казну затвора од 15 до 18 година, а према писању шпанских медија, требало би да буде пуштен на слободу у септембру 2023. године. Бушар је прошао блаже него што се очекивало.

На хиљадугодишњи затвор осуђени су двојица Мароканаца Џамал Зугам и Осман Гнуи и Шпанац Емилио Суарес Траорас, главноокривљени за најкрвавији терористички удар на европском тлу.

BloombergAdria.com

 

Пресуда је симболична, јер максимална казна по шпанским законима износи 40 година и осуђени ће толико и одслужити, али суд је миленијумском робијом хтео да трајно обележи страхотне размере злочина, па је окривљенима рачунао по 30 година за сваку од 191 жртве и 18 година за сваког од 1841 рањеног, што сабрано износи око 40.000 година.

Осталима од 28 оптужених изречене су различите временске казне, а седморо је ослобођено.

(Еспресо)