ПЛАКАЛА САМ СВАКИ ДАН: Шта је Јовану мучило током студија

Њен живот раније није био тако бајкових и гламурозан.

- Ја потичем из породице где сам имала довољно за један обичан живот, никад није било ту нешто више да бих се ја разбацивала, али увек сам имала велике жеље и циљеве. У Љигу сам завршила гимназију, где сам била ђак генерације. Имала сам и стипендију, али никад нећу заборавити када сам дошла у Београд, стала испред Правног факултета и рекла: Ја ћу тебе покорити и ти ћеш једног дана бити освојен. Тако је и било, прошла сам пријемни уписала се на буџет - рекла је Јована својевремено и додала:

- Све би ми било лакше да сам имала ту психичку подршку, али моји родитељи ми се нису мешали и то је ок, јер су у мени пробудили борца. Али било ми је тешко током четири године студија јер сам знала да морам бити на буџету јер немам новца и да морам све да положим. То ми је било јако тешко. Имала сам много успона и падова и милион пута сам се враћала кући уплакана и питала се: Да ли све ово има сврхе и да ли све ово има цену, хоће ли ми се сав овај труд исплатити? Ево, сада када размишљам о томе плаче ми се. Када сам завршила четири године студија, ја сам две године волонирала без динара и нисам могла да се запослим нигде иако сам била најбољи студент. Млади људи не смеју да губе наду. Ми живимо у земљи где морамо издржати период челичења. То је мени било јако тешко јер видим да људи који су мање квалитетни успевају, а ја која сам најбоља, не могу.

(Свет)