Туча Џамбе са Гишком и читуља за затворског надзорника

Приче о "жестоким момцима" и крвавим дешавањима из, претежно, деведесетих година прошлог века, и данас интригирају јавност. Једну од њих је "из боце пустио" филм "Недеља" - о животу певача Џеја Рамаданоског.

Један лик у том филму има посебно место - Џејев брат од тетке, Исо Леро Џамба, дорћолски дон који је 23. септембра 1993. године нетрагом нестао и његово тело никада није пронађено. Њега у "Недељи" тумачи Марко Јанкетић, а "Нпортал.рс" је решио да због вас прочепрка по старим новинама и пронађе приче о Леру.

Други део серијала говори о затворским данима Исо Лера, тучи са Ђорђем Божовићем Гишком, песмама које је "иза браве" написао за брата Џеја, и то из уста његових пријатеља. Текст који преносимо у целости је изашао давне 1993. године када се Исо Леро већ води као нестао (од 23. септембра 1992), а његово тело до дана данашњег није пронађено.

Животни пут Исе Лера Џамбе

ЗАТВОРСКИ ДАНИ

* Џамба се бринуо о миру и реду у ЦЗ-у.

* Читуља за затворског надзорника.

* Цедуљице за рођаке у суду.

* Туча са Гишком.

* Јесењин, Достојевски и песме за брата Џеја

Исо Леро Џамба је готово половину свог живота провео по домовима и затворима. Сам је говорио да је иза решетака био четрнаест и по година, док његова мајка и супруга тврде да има чак 18 година затворског стажа. Сваке недеље мајка Санија му је носила пакете, а онда их је делио са одабраним затвореницима. Када би у затвор стигао неки Дорћолац, Џамба би му слао храну и цигарете, без обзира да ли га познаје или не.

- Кад год Џамба дође у затвор, они су тамо срећни јер знају да ће бити мирно и да неће бити малтретирања међу кажњеницима. Тако је командирима олакшавао неке ситуације и они су га поштовали - каже Џамбин друг из агенције "Кармен" који је, такође, прошао "школу" Централног затвора.

Организатор посла

- Не може баш да се каже да је Џамба заводио ред у затвору, али је на неки начин одржавао неку равнотежу, додаје његов колега Џони који је једно време, због заједничке пуцњаве код "Топчидерске ноћи", 1985. године боравио у истом блоку са Лером. Никада се није замерао стражарима и управи. То је било обострано поштовање. Сећам се, рецимо, када је летос на ратишту погинуо један надзорник из ЦЗ-а, Џамба се сетио његовог коректног односа према нама, па смо он, Влада и ја дали читуљу у новинама, прича Џони.

Када су затвореници ЦЗ-а били ангажовани у неким пословима који су се добро плаћали, као што је прављење поштанских коверата или еколошких кеса, Џамба се трудио да све то организује како би посао што боље и брже био завршен. Али, био је веома строг према појединим врстама кажњеника - манијацима, силеџијама, лажовима и фолирантима.

- Био је тамо неки Милан Котур који је својој бившој девојци ножем исекао лице и Џамба га није подносио. Када је било суђење том Котуру, сећам се, као јуче да је било, да је баш у "Политици" писало, каже "Данас је почело суђење Милану Котуру због тога и тога, а он је између осталог у затвору појео сапун Леро Иси званом Џамба". Зашто су они то написали и зашто је он њему појео сапун, немам појма. Ваљда га је овај терао да једе сапун. Сећам се и једног Македонца који нас је стално лагао како има неке везе у суду и да може свима да нам помогне. Он је као преко неких стражара избацивао неке цедуљице, па су му опет преко стражара као ти рођеци из суда отписивали. И Џамба открије да он оне цедуље које шаље пише ћирилицом, а друге латиницом - то је као стигао одговор, и једно вече му рекао: "Е, сада ћемо да направимо суђење за ово што си радио". Македонац је прво све порицао, али је на крају морао сат времена да виче да је луд како би га овај пустио, препричава Џони догодовштине из Централног затвора у Београду.

Учење и писање у затвору

Тамо се Исо Леро први пут потукао, а касније и спријатељио са покојним Ђорђем Божовићем Гишком. Једном новинару је испричао да их је спојила полиција: "Дошао је комантир и питао: 'Зове те Гишка, о'ћеш да дођеш да се бијеш?', а ја сам, иако сам знао да је физички јачи од мене, рекао да драге воље прихватам његову борбу, а када будемо изашли прихватиће и он моју. Он је знао како се ја борим. Међутим, морам да кажем да није хтео да ме пребије, штедео ме је, јер је испоштовао то што сам ја био храбар њему тако физички јачем да изађем..."

Џамба је у затворима учио права, позавршавао доста заната, а волео је и да чита руске класике. Јесењина је, кажу, знао напамет, а колегама у затвору најчешће је препоручивао Достојевског. Прву своју песму Џамба је написао још у бечком затвору. Наслов јој је "Тужан живот је мој", а данас је пева његов брат од тетке Џеј Рамадановски. Преостале четири Џамбине песме које се врте на његовим касетама, Леро је углавном писао у ЦЗ-у (боравио је и у "Падињаку"): "Жута ружа", "Тешко је живети", "Бог истину ће рећи" и "Док у живот журиш".

Његова супруга Нена каже да су ове песме посвећене њој. Многи су, каже, говорили да, када је расположен, лепше пева од Џеја. Чак су га терали и да пропева, али није хтео због брата. Кажу да му је, што финансијски, што преко пословних веза, помогао да се пробије и постане звезда.

У једном интервјуу, објављеном само недељу дана пре његовог нестанка, Џамба је изјавио да му је у сећању остала једна италијанска песма "која, чини ми се, има у себи неке затворске јачине". Зове се "Торнеро" - "Вратићу се".

Александар Панић

* "Нпортал.рс" за вас извлачи текстове из новинске архиве "Борбе", а овај текст објављен је у Политици 6.2.1993. године.*

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".