ЈЕДИНИ ЈЕ био интелигентнији човек од Ајнштајна и Њутна

Вилијам Џејмс Сидис је човек којег су својевремено сматрали чудом о детета. Био је изузетан математичар, најинтелигентнији човек у историји, полиглота и надарени писац. Верује се да је његов ИQ износио између 250 и 300. Већ у 8. години је говорио осам језика, а занимљиво је да је имао ИQ већи од Алберта Ајнштајна и Исака Њутна.

Рођен је у Њујорку 1898. године. Отац му је био угледни психолог, имао је чак 4 дипломе Универзитета Харвард, а мајка му је такође била лекар. Борис и Сара били су веома угледни и интелигентни, те није ни чудо да је и Вилијам био такав. Ипак, од раног детињства, родитељи су од њега превише очекивали.

Међутим, он је надмашио очекивања родитеља показавши да је далеко више од просечног човека, док се његова интелигеција граничила са лудошћу.

Такође занимљив податак је да је са само 18 месеци читао новине. Већ са 6 година Вилијам је говорио више језика, као што су енглески, француски, немачки, руски, хебрејски, турски и јерменски, а измислио је и свој језик и назвао га Вендергоод (иако је нејасно да ли га је икада користио као одрасла особа).

Видевши његов потенцијал, родитељи су хтели да извуку максимум, па је као дете писао поезију и радио све оно што је другој деци било незамисливо. Већ са 9 година примљен је на Универзитет Харвард, међутим школа му није дозволила да похађа наставу док не напуни 11 година.

Док је још био студент 1910. био је толико напредан да је држао је предавања Харвардском математичком клубу о невероватно сложеној теми четвородимензионалних тела. Предавање је било готово неразумљиво за већину људи, али за оне који су га разумели, лекција је била откровење.

1919. године, убрзо након што се повукао са правног факултета, Сидис је ухапшен због учешћа у социјалистичкој првомајској паради у Бостону која је постала насилна. Осуђен је на 18 месеци затвора према Закону о побуни из 1918. године од стране судије Општинског суда у Роксберију Алберта Ф. Хејдена . Сидисово хапшење је било истакнуто у новинама, пошто је његово рано дипломирање на Харварду стекло значајан статус локалне славне личности. Током суђења, Сидис је рекао да је био приговор савести на регрутацију из Првог светског рата , да је био социјалиста и да није веровао у бога попут "великог газде хришћана", већ у нешто што је на неки начин одвојено од људског бића. Касније је развио сопствену либертаријанску филозофију засновану на индивидуалним правима и „америчком друштвеном континуитету“. 

Његов отац се договорио са окружним тужиоцем да Сидис остане ван затвора пре него што његова жалба дође на суђење; уместо тога, родитељи су га годину дана држали у свом санаторијуму у Њу Хемпширу. Одвели су га у Калифорнију , где је провео још годину дана. У санаторијуму су родитељи кренули да га „реформишу” и претили му пребацивањем у лудницу. 

Сидис је умро од церебралне хеморагије 1944. у Бостону у 46. години

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".