УМРО ЈЕ У 3:30: Предосетио сам и пробудио се кад је издахнуо

Слоба Радановић је открио многе детаље из приватног живота, поготово о свом детињству и породици о којој јавност мало зна, а у емисији "Разоткривање" је проговорио о последњим тренуцима са оцем, који је преминуо након његове последње посете.

Када му је отац Душан преминуо Слоба тврди да је предосетио његову смрт и у том моменту се пробудио.

- После наступа сам отишао код оца у болницу и видео га тад последњи пут, знао сам да ће бити последњи пут, хтео сам да останем, али ми нису доктори дали. Он је преминуо у пола четири ујутро, ја сам се баш у том моменту пробудио имао сам предосећај да се нешто десило, пред зору сам заспао, тад ме пробудио друг на вратима и рекао да је отац преминуо - рекао је Слоба у емисији Разоткривање, те открио како је сазнао за очеву опаку болест:

- Били смо спремни за то. Све се десило за два месеца. Од здравог човека за којег смо мислила да ће доживети дубоку старост, нестао је за месец и по дана. Тај тренутак кад сам сазнао за болест, сећам се возио сам га на преглед, седео је до мене кад ме доктор назвао и рекао да је у питању оно најгоре. Метастазе су већ биле свуда, имао је рак плућа, али га није то убило, метастазирало је на цело тело, имао је само 30 метастаза на мозгу човек се само угасио, нисам могао да му кажем шта је, он је мислио да је шлог. Консултовао сам стручњаке, али рекли су ми да нема спаса, само да му се олакша бол до краја, заиста није јаукнуо до задњег дана. Најтеже ми је падало кад дођем у посету, а он ме не препозна - са кнедлом у грлу каже Радановић.

Иначе, Слоба се оца сећа као велике фигуре у свом животу којој се дивио и на кога је повукао неке особине.

- Мој отац је био најбољио човек кога сам познавао. Једна чиста душа ништа у животу није урадио што би наштетило другом., Тако је учио и мене да све радим поштено, да се изборим за себе. Он је био човек флегма скупљао је све у себи, држао у себи то сам повукао на њега држим неке ствари сам себе поједем изнутра. Боље би било да кажем у том тренутку када ми засмета, да то избацим, међутим ћутим дуго то носим у себи и себи шкодим, а такав је и он био, гледао је да не повреди друге - тврди Слоба, док је мајка Драгиња другачија:

- Она је жустрија је и некад ми је жао што немам то на њу, да нема оштрину према људима. Мама је била увек строжија, тата ме није тукао кад сам био мали, али зато мама јесте, прави ауторитет, ни данас мами не одговарам. Довољно је било само да ме погледа, нисам био нешто несташан искрено, али добијао сам по дупету од ње, запамтио сам, али сам био добро дете. Ми нисмо били имућна породица већ радничка, али су се родитељи трудили да не оскудевамо ни у чему. Моја мајка је одгајила и очеву децу из првог брака, никад их није одвајала од мене. Били смо једна велика породица, можда није било луксуза, али нисмо били гладни ни жедни, имали смо основно, ишли смо на екскурзије, тренирали смо и кад нису имали ми деца то нсимо осетили. Учинили су праву ствар и извели нас на прави пут, да сам могао да бирам опет би изабрао своје родитеље.

(Република)