"ЈА САМ МАЛИ МРАВ" Како је говорио Тома Чоловић
08.02.2024.
11:30
ПЕВАЧА народне музике Томислава Чоловића публика првенствено памти по по хиту "Мали мрав", који је снимљен 1983. година.
- "Мали мрав" сам у ствари ја. Тај сићушни створ је мој синоним, заштитник свих малих људи овог света. Добијао сам понуде да га снимим на енглеском, бугарском, румунском, албанском, словеначком, македонском, а мене мрзело да ломим језик ("Литл ент", "Бубреци вогељ", "Мика фурњика", "Мајхна, мајхна"). И тако ми пропаде међународна каријера - причао је Тома Чоловић у емисији "Сабор" Студија Б.
- "Мали мрав" је пример како се може направити модерна песма на народном темељу. У почетку је засметао уштогљеним критичарима и музичким уредницима, а ја сам знао да ће да буде мегахит. Због "Малог мрава" неки су ме и скидали са програма, проглашавали шунд певачем. А кад сам постао популаран, неки су покушали да се оките мојим перјем (чак је и господин Душан Данчуо преснимио "Малог мрава").
- После свих ових година могу да кажем да је "Мали мрав" био и остао хит, што ће рећи да има моћ регенерације. Ово је време плагијатора: ја скочим са моста у Мораву, а онда се појави колега који скаче са солитера.
Иако скрајнут и потцењен, Чоловић је оставио великог трага у дискографији (петнаестак синглова и десетак албума).
- Још у средњој школи сам осетио да могу да певам. Почетком 70-их пријавио сам се на аудицију "Студио 6 вам пружа шансу". Нисам победио, ал' сам ушао у ужи избор. Добио сам подршку од мог земљака и хитмејкера Микија Митровића који ме увео у дискографију и ПГП и компоновао прве песме на пве три синглице. Да не беше Микија, можда се никад не бих бавио естрадом и дискографијом.
Снимао је Тома и са Предрагом Вуковићем Вукасом, Предрагом и Новицом Неговановићем, Чаславом Ђоковићем, Рашком Спасојевићем, Светом Томићем и осталим ауторима праве народне музике. Снимио је десетине слушаних песама и пре и после "Малог мрава": "Шубаре ми моје", "Мој се живот многима не свиђа", "Буди јако срце моје", "Сећаш ли се срце шта је некад било", "Наша љубав није чаша воде", "Професоре данас ме не питај", "Скочио бих у Мораву са старога моста", "Остао ми шешир на прозору", "Црн је гавран, а ја црњи", "Црни Грга из Мокрога Луга", "Судбину ми није још нико прорек'о", "Мајка Мују шишала на струју", "Лепа Снежа нагазила јежа", "Прешла вода преко пода", "Ја не бацам успомене", "...
- Од 1972. године па наредних 20 година снимао сам плочу једном годишње. Кад се почетком 90-их заратило, направио сам паузу, сачекао да протутњи вал турбо фолка, сачекао повратак правих аутора, урадио ремиксоване снимке и компилације мојих старих хитова.
- Нисам хтео да се такмичим са плагијаторима: ја скочим са моста у Мораву, а онда се појави колега који скаче са солитера.
Није се штедео ни у песми ни у животу, проживљавао је сваки тон и сваку реч. Такав је био и у ретким интервјуима, до бола оштар у оцени колега и естрадних прилика.
- Нађе се и данас понека лепа песма и понеки талентован колега, али толико их је мало да их и не вреди помињати. Међу онима који певају тзв. фолк, не бих никога издвојио, јер то и није народна музика него неки хибрид - стране арије, а домаћи текстови. Сваки млади колега који се рекламира годину дана па нестане, не заслужује да га поменем.
И поред бриљантног сценског наступа, урођене врцавости духа, прелепих песама и боје гласа, Тома Чоловић се није наметао и гурао у медије.
- Телевизије су исквариле поимање песме. Чим те нема месец дана, питају се јеси жив. Мене у овом послу држе моје песме, и ја трајем заједно са њима. Презирем музичке критичаре који ме знају само по "Мраву", "Јежу" и "Муји", а ја сам наснимао толико лепих песама. Ја увек имам понеку песму и за друго полувреме.
Када сам Аци Костићу, мом пријатељу и дугогодишњем уреднику Радија Студио Б, предложио да и "Мали Мрав" најзад дође у наш чувени "Сабор", смирено ми је одговорио: "Ако нешто забрља, летимо обојица са врха Београђанке."
- Малог мрава је лако згазити. Али постоји једно правило - слон је велики, али га мајмун јаше! Знам да сам све ове године на Студију Б грејао клупу за резерве. Али кад уђем на терен, ја дам гол. Ја сам естрадни Марадона - изјавио је легендарни Тома Чоловић у свом првом, једином и последњем наступу у емисији "Сабор".
Томислав Тома Чоловић је преминуо 9. фебруара 2008. године за кафанским столом у свом родном Краљеву.