НАЈУГЛЕДНИЈИ ВОДИТЕЉ РТС-А: Од стреса му ампутиране обе ноге

Водитељ који је створио бројна позната ТВ лица доживео је шлог и имао превисок шећер, због чега су му ампутиране обе ноге.

Новинарство захтева издржљивост сличну маратону. Ако се пет врхунских новинара креће истом брзином, а ви их надмашите за секунду, могли бисте бити дисквалификовани због неспортског понашања. Овај савет је остао у сећању свих који су радили са Банетом Вукашиновићем, легендарним уредником и водитељем Јутарњег програма Радио-телевизије Србије.

BloombergAdria.com

Живорад Жика Николић, Сања Маринковић, Весна Дедић, Леа Киш, Слађана Томашевић и многи други телевизијски професионалци, који већ годинама држе врхунске позиције, своје вештине су усавршавали уз овог доајена домаће телевизије, познатог по својој великодушности у дељењу знања.

Велика школа

Након што се почетком двехиљадите повукао с малих екрана због тешке болести, нико од његових сарадника није био у контакту с Банетом. Од јаког можданог удара 2000. године једва се опоравио, али су његове недаће почеле касније. Лекари су му 2005. ампутирали једну ногу због компликација с високим шећером, а две године касније и другу.

- Бане је био велика школа за све нас. Упознали смо се у Врњачкој Бањи, где сам радио на радио-станици, он нас је подучавао новинарству. Сећам се, кад год би се неко жалио да му је живот тежак, говорио је: „Децо, кад год вам није добро, кад нешто не функционише како треба, отиђите на гробље и запалите некоме свећу. Биће вам одмах боље јер ћете тада схватити да је живот пролазан тренутак“. Нисам га видео последње три године његовог живота, био је тешко болестан и није желео да виђа никога. Само неколико људи га је посећивало - рекао је Жика Николић.

Своју каријере с Вукашиновићем почела је и Леа Киш.

- Најпре сам у оквиру његовог Јутарњег програма радила временску прогнозу, а касније сам почела да водим и Јутарњи програм с њим. Био је велики човек, професионалац, неко ко је имао потребу да своје знање пренесе на младе. Таквих људи данас нема - рекла је Леа, док је Сања Маринковић открила савет који је добила од Банета.

BloombergAdria.com

Једна од најближих сарадница Банета Вукашиновића годинама је била Весна Дедић.

- Био је сурови професионалац и то га је коштало здравља. За њега је телевизија била живот. Вече пре него што је доживео шлог нервирао се јер нам је долазак отказао важан гост. Викенд пре него што је отишао у болницу правио је журку у викендици на којој се окупила политичко-естрадно-лекарска елита. А у ноћи када се шлогирао нико није имао времена да му помогне. Мој тадашњи дечко, а касније и муж, др Срђан Милојевић и ја смо га са супругом Зорком одвезли у болницу „Свети Сава“ - рекла је Весна и додала:

- Ту лекцију да си као новинар користан само док си на екрану добро сам савладала. Увек се смејем када се сетим да сам његовој жени открила да је кришом појео бурек иако му је то било забрањено због високог шећера. Није са мном разговарао три месеца. Тада ми је рекао: „Са шпијунима, педерима и издајицама не разговарам.“

Конкуренција

- Рекао ми је: „Немој да ти се деси да се међу пет врхунских новинара ти истакнеш харизмом и знањем и да због тога будеш склоњена јер ће неко да вас сматра конкуренцијом“. Нећете веровати да се мени баш то и десило на РТС. Замерали су ми да се превише смејем док водим Јутарњи програм, што сам опуштена и духовита. Зато сам и одлучила да променим телевизију - рекла је ауторка „Магазина Ин“.

Био је бескрајно шармантан и умео је чак и најтужније приче да обоји дозом хумора. На ТВ је дошао као радијски новинар и већ зрео човек и постао звезда број један. То је доказ да нам се ни у четрдесетим све важне ствари још нису десиле у животу.

Памти се по интервјуима с најпознатијим политичарима и личностима из јавног и културног живота бивше Југославије и специфичном шарму. Уређивао је и водио Београдску хронику и Јутарњи програм суботом, али је посебне афинитете имао за теме из области медицине.

Био је ожењен и имао је сина. Када је отишао у пензију, преселио се у Вранић, али је због болести продао викендицу и вратио се у Београд.

Приватни живот

Бранислав Вукашиновић је рођен 1933. године у Скопљу. Каријеру је започео 1956. године на Радио Београду. На Телевизију Београд је прешао 1969. године. Био је дугогодишњи уредник и водитељ „Београдске хронике“ и суботњег „Јутарњег програма“, један од најпознатијих водитеља РТС-а и легенда српске телевизије уопште.

BloombergAdria.com

„Остаће упамћен као изузетан професионалац који је на новинарски пут извео многе водитеље који су данас успешни на различитим функцијама и на другим телевизијама“, наведено је на сајту РТС-а поводом његове смрти.

Током дугогодишње каријере био је ментор многим касније познатим новинарима као што су Весна Дедић-Милојевић, Леа Киш-Јокић, Слађана Томашевић и Живорад Жика Николић. Једном приликом је млађој колегиници рекао:

"Дете, мораш да научиш да је телевизија опасна играчка, јер је у стању да самеље човека."

Написао је роман Беле одаје 1982. године. Добитник је награде за животно дело „Светозар Марковић“ 1990. године.

Вукашиновић се неколико година пред смрт повукао из јавног живота због тешке болести. До операције је пензионерске дане проводио живећи са супругом Зорком у кући у селу Вранић код Београда. Након операције се преселио у стан на Звездари. где је живео све до смрти 23. априла 2011 Сахрањен је 27. априла 2011. на београдском Новом гробљу.

(Стил/Магазин Ин/Глоссy)