ТУГА У ДОМУ БИВШЕГ ЗВЕЗДИНОГ ИГРАЧА: Умрла му рођена сестра

Наиме, он је на поменутој мрежи објавио тужне вести и уз сестрину фотографију од ње се опростио емотивном поруком.

- Драга и једина сестро Бано, нисам те могао сачувати од смрти, али ћу те сачувати од заборава јер смрт је јача од живота, али не и од љубави према теби. Почивај у миру и нека те анђели чувају. Воли те највише на свету твој брат Пеђа - написао је некадашњи фудбалер Црвене Звезде и ОФК Београд.

Иначе, успешни спортиста је недавно говорио о односу са оцем.

- Оца никада нисам видео, не знам лично ко је, знам да је Славко Матијашевић, да је био наш конзул у Чешкој, али нити је он мене тражио, нити ја њега - каже Пуача, који истиче да му је мајка надокнадила сву љубав коју није имао од оца. Фалила ми је чврста рука и ауторитет, а да сам имао правог оца направио бих светску каријеру, истиче легендарни фудбалер, преноси Блиц.

Пуача је играо на позицији нападача, а фудбалом је почео да се бави у ФК Бежанији. После прелази у Партизан где је био од своје 10 до 12 године а након тога одлази и у Црвену звезду где пролази све млађе селекције. За први тим црвено-белих је дебитовао 1989. године у Винковцима, са свега 16,5 година. Међутим касније незадовољан минутажом прелази у Партизан. Код црно-белих такође није добио шансу, и одиграо је само 4 пријатељске утакмице. Следи играње у ОФК Београду и Обилићу где је пружао добре партије у првенству СРЈ. У децембру 1995. вратио се у Црвену звезду и у свом другом мандату са црвено-белима одиграо 11 утакмица и постигао 2 гола. Следи играње у иностранству за шведски Хелсинборг а затим и италијански Кремонезе за који је у сезони 1998/99. одиграо 8 утакмица и постигао 2 гола у Серији Б. Након тога се поново вратио у СРЈ и играо за Војводину и Зету, а касније је играо и за АЕК из Ларнаке, Борац из Чачка и Њиређхазу.

Био је члан пионирске, кадетске, омладинске, младе и медитеранске репрезентације Југославије али никада није заиграо за А селекцију.