ДОЖИВОТНА ПРИМАЊА: Огласила се наставница рањена у Рибникару

Рањена наставница се огласила након вести да је Влада Србије донела одлуку да јој буде обезбеђено доживотно новчано месечно примање.

- Захваљујем се на огромној подршци коју сам заиста непрестано осећала. Посебно се захваљујем колегиницама које су покренуле петицију, Марији Црнојевић и Наташи Васиц, као и Влади Србије, на челу са премијерком Аном Брнабић, која је донела крајњу одлуку о доживотној новчаној помоћи - рекла је Татјана.

- Поред здравствених тешкоћа са којима се још увек борим, ова одлука представља доказ да емпатија међу нама итекако постоји, и даје ми снагу да се до краја изборим са свим изазовима који ме у будућности чекају. Због моје деце, због свих вас, ја се морам борити и изборити да наставим да живим нормално, колико је год то могуће. Хвала, огромно - поручила је она за Курир.

Влада Републике Србије усвојила је Одлуку о посебном јавном признању којом се наставници историје Основе школе „Владислав Рибникар" из Београда Татјани Стевановић, као израз подршке и поштовања за исказану личну храброст приликом рањавања у току извођења наставе у масовној пуцњави 3. маја 2023. године, додељује ово посебно јавно признање.

Иницијативу да се наставници Татјани Стевановић додели овакво признање покренуле су наставнице Наташа Васић и Марија Црнојевић са колегама, и бивши ученици ОШ „Владислав Рибникар", за шта је прикупљено више од 13.000 потписа грађана. С обзиром на то да је у питању тема за коју је јавност веома заинтересована, да се ради о изузетном јединственом случају доделе јавног признања у виду доживотног месечног новчаног примања и да је предложена мера добила размере које су попримиле општи значај, Влада Србије одлучила је да прихвати ту иницијативу, која долази из система образовања и која је широко подржана међу грађанима.

Влада је констатовала да је масовна пуцњава у ОШ „Владислав Рибникар" случај који и даље потреса јавност, да захтева реакцију државе у више праваца, да је прихватање поднете иницијативе начин да се рањеној наставници олакша материјални положај након тешког рањавања и са последицама које ће трпети до краја живота, али и прилика да се и кроз ту меру покажу солидарност и емпатија. Идеју да рањена наставница историје добије неки вид новчане надокнаде, као додатак уз своја месечна примања, који би био трајан, до краја живота, који није преносив, али је редован и који би се исплаћивао сваког месеца и у складу са растом трошкова, подржао је и Савез самосталних синдиката Београда.