ИЗБОДЕН НОЖЕМ: Шабана '93 напали муслимански екстремисти

Нажалост, тог 17. фебруара 2019. године срећа није била наклоњена певачу када је на ауто-путу у Билефелду, у Немачкој, дошло до кобне саобраћајке. Занимљиво је да је Шабан готово три деценије раније такође био у опасности да изгуби живот. У Бечу, јануара 1993. године, певача су напали муслимански екстремисти, који су га претукли и четири пута уболи ножем. Том приликом, Шабан је успео да "утекне смрти", а како су он и његова супруга Гордана говорили о овој драматичној ситуацији, можете прочитати у тексту "Други живот Шабана Шаулића", из фебруарског издања ТВ Новости, који преносимо у целости:

Верује ли Шабан Шаулић у срећну звезду, виле заштитнице или Бога - није познато. Познато је, међутим, да су сви они, заједно, били уз њега у ноћи између 17. и 18. јануара, у мрачном хаустору зграде 101 у бечкој Кајзер штрасе, када су двојица још непознатих нападача, ножевима покушали да прекрате живот, великом певачу наше народне музике.

Јер, од четити убода ножем у тело фолк звезде, два су била веома опасна, али, срећом, ни један му трајније није наудио. А само пола сантиметра (у тами ходника тако занемарљиво мало) делило је Шабана од живота и смрти, од здравља или - инвалидских колица. Зато има много истине у речима певачеве супруге Гордане Шаулић која данима понавља:

- Само бог је спасао Шабана!

BloombergAdria.com

А тај наручени напад једног муслиманског екстремисте, Турчина југословенског порекла, Хуље Зорлуа, требало је да послужи као наук свим југословенским певачима, да са њим нема шале, да не смеју да певају у српским кафанама у Бечу, да морају да се залажу за "муслиманску ствар". За пример је изабран управо први међу певачима, а казна је, срећом, ипак била мања од намераване. Зато правда није мимоишла наручиоца напада на Шабана Шаулића и Зорлу је већ добио смештај - у бечком затвору.

Кажњавање нападача је ствар аустријског правосуђа, али траума коју је доживео Шабан Шаулић, па и његова породица - остаје трајна. Јер, ретко ко је у животу био у ситуацији да се суочи са смрђу, и - преживи то.

- Напад је у ствари био подао, кукавички, изведен из потпуног мрака, јер су разбојници у холу моје зграде гангстерски заврнули сијалицу и направили заседу - помало нерадо враћа филм догађаја популарни певач. - И премлаћивање је било дивљачко - ударали су ме где стигну, бирали најболније тачке, користећи при том руке, челичне штангле, дршке револвера, и коначно - нож.

Завршивши прљави посао, и закључавши потом улаз, оставивши избоденог певача на поду хола, нападачи су побегли у бечку ноћ пред српско Богојављење. Али, та срећна звезда, вила заштитница, није дозволила да се на тако бестијалан начин оконча не само каријера, него и живот певача.

- Ни сада не знам одакле ми толика снага да се успнем два спрата степеницама, пронађем телефонски именик и позовем помоћ - говори Шаулић. - Ваљда је то она урођена жеља за животом, а делом и моја спортска кондиција. Иако сам, по речима лекара, изгубио више од литар крви, присебност ме није напустила, и то ме је спасило да не искрварим. Наравно, и брза интервенција бечке полиције и лекара, који су стигли за пет минута.

BloombergAdria.com

А прва помоћ повређеној југословенској фолк звезди пружена је одмах - у његовом стану. Шаулић се нашао на поду, око њега се сјатила гомила забринутих људи.

- Били су то најдужи тренуци у мом животу - присећа се Шабан. - Видео сам само ноге непознатих људи, лежећи у кухињи лицем окренут према поду. Очекивао сам да неко каже утешне речи, хоћу ли преживети. Утом је неко отворио прозор, одећу су ми изрезали маказама и превили ране. Потом сам превезен у болницу и хитно оперисан. Свега сам био свестан, свега се сећам, сваког детаља из бечког ургентног центра.

И док је полиција у Шаулићевом стану у Бечу обављала рутинске истражне радње - узбуна је настала у швајцарском граду Сен Галену, где су се налазили његова супруга Гордана и деца Санела, Илда и Михаило.

- Пред зору је зазвонио телефон, јавила се једна моја пријатељица из Београда и рекла да је Шабан избоден у Бечу - прича Гордана. - Није знала детаље, ни тежину повреда. Почела сам да вриштим, деца су се такође узбудила. Хтела су да одмах, сва, крену са мном у Беч. Убедила сам ове две старије да остану код баке, али Михаило је само плакао и тражио да види тату. Морала сам да га поведем. Колико сам била пометена види се и из податка да ми није ни на памет пало да позовем такси, него сам у пет сати ујутро села на воз и са уплаканим Михаилом се упутила на аеродром. Срећом, већ у шест сам имала авион и право са аеродрома отишла - у болницу.

Наравно, Гордана Шаулић није веровала причама бечких пријатеља да је са Шабаном све у реду, да није опасно повређен. Желела је да се у то  - лично увери.

- Кад сам га угледала у болничкој постељи, онако разапетог, са гомилом каблова и инфузија, са том силном апаратуром, са изубијаним лицем на коме ни очи нисам могла да разазнам, једноставно сам се онесвестила - још је узбуђена Гордана. - Потом сам два дана остала уз његову постељу, док, на Шабанов захтев, нисмо напустили болницу.

BloombergAdria.com

Шаулићи су се пребацили у свој стан, где им се при руци нашао београдски пријатељ Гиле Марјановић, који је бринуо о набавкама али и безбедности озбиљно застрашене породице. Одмах су у стану почели да звоне телефони, да се јављају пријатељи и колеге са најразличитијих тачака земљине кугле: Станко и Злата из Америке, Зорица и Кемиш из Београда, Мића Ћирковић из Америке, Снежана Ђуришић из Чикага. Смењивали су се позиви из Беча, Београда, Шапца, Холандије, Швајцарске, Немачке...

- У таквим ситуацијама човек схвати колико у ствари има пријатеља у животу, и колико је бедан био поступак мојих нападача - размишља Шаулић. - Истовремено, Беч ми се једноставно згадио, чак и тај луксузни стан, који сам плаћао две хиљаде марака месечно. Пожелео сам да се вратим кући, у Београд, и ништа у томе није могло да ме спречи - ни наговори пријатеља, ни савети лекара.

И ко зна колико ће времена проћи док се Шабан Шаулић опет одлучи пут Беча. Превише је непријатних успомена које га везују за град у којем је некада радо боравио. Паковање за повратак у Београд било је неубичајено кратко за такве прилике. Као да се свима журило да што пре крену из града у којем је Шаулић замало изгубио живот. Ка Београду се кренуло у два аутомобила. У једном су се налазили Шабан, Гордана и мали Михаило (ђак првак једне београдске основне школе), а возио је Гиле Марјановић. У другом је био аутор ових редова.

Шабан је лежао на предњем седишту, покушавајући да нађе што угоднији положај. За ране које су га пекле, и споља, и изнутра, у души. Михаило, наоружан пластичним мачем, за случај да се нападачи опет појаве - чувао је тату. При том, наравно, успевао је да се мува по аутомобилу и Шаулићу, изненадним изливима синовске љубави, нанесе каткад неку слатку бол. Дете није могло да схвати да тату не треба додиривати.

BloombergAdria.com

Оба возача газила су гас до даске, како би се што пре докопали југлословенске границе. У свима је тињао неки лош предосећај да би нападачи могли да се врате, да заврше посао, да организују нов напад негде успут, у туђој земљи. Утолико нам је, свима, дражио био долазак на југословенско-мађарску границу.

- Када сам угледао прво светло у Келебији, као да сам се поново родио - искрен је Шабан. - Невероватан је осећај снаге и пуноће који поновни сусрет са завичајем пружа људима у мојој ситуацији. За тренутак, ништа ме није болело.

Потом је уследио дирљив сусрет са цариницима, граничном полицијом. наравно, и сликање за успомену, и капа полицајца на глави малог Михаила. И безброј жеља за брз опоравак и нове песме. И, по ко зна који пут, проверено сазнање, да је код куће ипак - најбоље. Вечерњи Београд је примио у себе породицу Шаулић, у њихов топли стан на Теразијама. У сигурност и мир.

- Ране зацељују, извадили су ми већ и конце - прича Шабан. - Са сваким даном оздрављења и опоравка, расте и моја жеља да се вратим музици. То је и природно. То моја публика очекује од мене. Могу да кажем да, упркос свему, волим све људе. И безумни бечки напад на мене, само ми је још више учврстио уверење да је много више добрих него лоших људи. Само ћу се ових других убудуће - боље чувати.

* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај текст је изашао у "ТВ Новостима" 3. фебруара 1993. године.*