МОЈЕ ДЕТЕ, МОЈЕ СВЕ: Јана неутешна после породичне трагедије

Јана се први пут после трагедије огласила за 24седам и испричала шта се заправо догодило, како се она и њена породица носе са великим губитком и шта јој је додатно отежало када је чула страшну вест.

- Ја му нисам била тетка, него друга мајка - рекла је она, а затим објаснила како је дошло до велике трагедије.

- Опорављам се још од највеће трагедије у мом животу. Није ми умро сестрић, него моје дете. То је један млад живот, оставио је иза себе ћерку од пет година. Он није само дете моје сестре, већ је и моје дете био. Бане је одрастао на Косову с нама. Моја ћерка је доживела велики стрес, још увек је враћамо у нормалу, о сестри и да не говорим. Мене је та трагедија затекла у Америци на наступима. Одмах сам кренула за Београд, али ми је требало два и по дана да се вратим у Србију, а онда су ме враћали у живот. Звали су Хитну помоћ, једва сам поднела ту вест - испричала је Јана, додајући да ће за медије говорити тек после Нове године, с обзиром на то да није још спремна за јавна дешавања. Прошло је свега три недеље од смрти њеног сестрића и њена породица и она нису још "стали на ноге". Јана је, затим, с великом тугом у гласу објаснила шта се заправо догодило.

- Он је добио корону, а био је мало гојазан. Отишао је код лекара, добио је антибиотик, али му се стање није поправљало. Докторка му је понудила да остане у болници и пошто се није осећао добро, пристао је. Стање му се одједном погоршало и те суботе је изгубио живот. Био је свега један дан на респиратору. Мислим да му срце није било добро, а није био ни вакцинисан - испричала је Тодоровићева с кнедлом у грлу, истичући да сада мора да се држи због своје ћерке, али и сестре и мале унуке којој су сада најпотребније. Њена ћерка Кристина Џулијет била је без мајке у тенутку када је сазнала за смрт брата, с којим је била нераздвојна.

- Они су одрасли заједно, тако велики шок је први пут у животу доживела, па смо сада уз њу све време. Морамо да наставимо даље - каже певачица.

Певачица је истакла да је захвална свим колегама које су у најтежем тренутку биле уз њу, иако због великог бола који осећа није имала снаге свима појединачно да се захвали.

- Нема ко ме није звао, нудио помоћ, бринуо, нисам успела свима ни да одговорим, али сам им јако захвална. Нисам знала где сам, требало ми је времена да се саберем - закључила је Јана.