"ДРЖАО ВРАТ, ВИКАО БОЛИ" Исповест Шабановог кума о несрећи

Слободан Боби Стојадиновић је до детаља описао сваки тренутак трагедије и истакао да и даље не верује да легенда народне музике више није међу нама.

- Наше дружење је оставило трага. Кад ме неко пита и каже „молим те, објасни ми шта се дешава“, ја не умем да одговорим, не знам шта да кажем. Ни сам нисам свестан како је могуће да се догодила несрећа. Ја мислим да је он ту, да он није отишао. Ја живим са тим и будим се са тим и лежем, јер је он увек ту негде око мене. Сваки мој покрет ме подсећа на оно што се, на жалост, десило, почео је своју исповест Боби.

BloombergAdria.com

Шабанов дугогодишњи пријатељ и кум је у тренутку несреће био у аутомобилу са покојним краљем народне музике и како каже, и даље не може да се опорави од трауме коју је доживео и од које вуче низ здравствених проблема.

- Све ми се враћа, све слике. Стално чујем глас покојног Мирзе како тешко уздише. Стално видим њега (Шабана), јер је он мене покушао да извуче из аута. Ја сам седео иза, он је седео испред мене. Пошто је био мали ауто, он је померио седиште скроз напред. Говорио сам му да то не мора да чини, али је био упоран говоривши да имам дугачке ноге. Наместио сам се, а никада нисам ни у једном ауту намештао себи заштиту за главу. Ја сам први пут у животу у туђем ауту наместио то. Милион пута сам се возио иза и увек сам морао да будем ту у његовој близини да чујем шта прича, испричао је Стојадиновић.

BloombergAdria.com

-  Неко куца на врата, ја устајем, отварам у пиџами. Шабан стоји спреман са торбом. ‘Шта је човече, види колико је сати, брзо’, рекао је. Брзо, као у војсци. За пет минута смо били спремни. Силазимо, он стоји испред хотела и пуши цигарету. Тај тренутак не могу да заборавим. Увек смо ми њега чекали. Он кад дође имао је свој ритуал, не улази у ауто док не заврши цигарету. Да ли је то плус, минус, топло, хладно, увек је било тако, он је увек морао да испуши цигарету до краја. То јутро кад нас је видео на вратима, он је бацио цигарету и рекао ‘идемо, идемо, идемо’. Ми у шоку, кажем добро, полако, а он ће „како полако, каснимо“, прича Боби и додаје да их је Шабан неуобичајено пожуривао овога пута.

- Ауто је био паркиран мало даље од улаза, а он се љутио што је био далеко. Питао ме је што нисам стао ближе, али нисам знао шта да кажем. Носим сам мој и његов кофер, дошли смо до аута и Мирза је отворио врата и ставио своју тешку клавијатуру, мислим да је била око 30 килограма. Једва сам је подигао и заглавио је између седишта. Меркао је и рекао ‘Не дај Боже да ме ово удари, убиће ме’. Наместио сам се, наместио седиште за главу и то ми је живот спасило, истиче Стојадиновић.

BloombergAdria.com

Боби је признао и да је након судара Шабан покушао да га извуче из смрсканог аутомобила.

- Поново ме неко буди, удара ме. Гледам, отварам очи. Питају ме како се зовем, а ја ништа не знам. Причали су ми доктори да је он мене покушао да извуче… Он је изашао напоље, чекао је докторе. Доктори су дошли, он се држао за врат и само је рекао ‘боли, боли’. Доктори су га прегледали, мерили му притисак и установили да му притисак пада. Гледају да ли има неку повреду, нема ништа. Знали су да је то унутрашње крварење. Одмах су позвали хеликоптер. Дали су му инекцију да га смире, да му не би срце од страха куцало брже. Ставили су га на носила, убацили у хеликоптер и одвели у болницу, прича Боби.

Следећа траума уследила је када се Боби пробудио у болници и прикован за кревет сазнао за губитак кума.

BloombergAdria.com

- Када сам се пробудио после нека 3 сата Гордана ме је звала. Нисам заправо ни знао да она мене зове него сам се пробудио и питам где је Шабан. Кажу ту је. Тражио сам да га видим. Али како да га видим када сам сав у завојима и са апаратима, само могу очи да померам. Не могу да га видим. Дајте ми телефон, а сузе ми саме иду. Тражим, они не знају где је телефон. Пронашли су моју торбицу, ја отварам, узимам телефон и видим стотину пропуштених позива. Отварам Шабаново име, покушавам да га добијем, звони телефон, не јавља се. Покушавам Мирзин број, не јавља се. У том тренутку мени звони телефон, и ја видим Гордана. Ја оставим, не могу да се јавим. Тешко ми. Не знам колико пута ме је звала, смогнем снаге на крају, а она ми каже да спавам и пита ме где је Шабан, испричао је Шабанов кум.

(Гранд)