ОТАЦ У ЗАТВОРУ, МИ НА УЛИЦИ: Трагична исповст Воје Брајовића

Глумац је од 15. маја 2007. до 8. јула 2008. био је министар културе у Влади Србије, а што му је омогућиило да прочита досије свог оца.

- Тренутак у коме живимо је такав да пре свега морамо бити свесни колико је тежак. Одрастао сам у таквим тренуцима. Моји родитељи су се узели млади. Отац је имао 22 а мајка 16. Рођен сам 1949, мој брат 1946. Оца сам упознао тек кад је изашао из затвора. Било је то доба Информбироа. Имао сам девет месеци када су у кућу ушли неки људи, оца одвели а нас истерали. Мајка се са двоје мале деце вратила у родно Ваљево, а за оца није знала ни где је. Тражила га је годинама и пронашла га је у затвору Стара Градишка. Били су изложени страховитим тортурама. Често се сетим једне његове приче. Наиме, био је партизан и за време рата, док су ослобађали Прозор, спасао је једног младића и дао му коња да побегне. Када је доспео у затвор Стара Градишка (претходно је био на Голом отоку) то је већ била 1950., испричао је Брајовић, а порено је Блиц.

BloombergAdria.com

- Тамо је тај исти младић био сурови надзорник који му је стално љутито говорио: „Бандит Брајовић, марш на прање клозета!“ Отац је касније схватио да му тако спасава живот, јер је остатке хране замотане у новине бацао поред рупе у клозету. Није смео другачије да му помогне, био је то реванш за оно што је отац за њега учинио приликом ослобођења Прозора. Када је отац одведен на Голи оток, јасно, мајка је са двоје мале деце јако тешко живела, а одведен је, наравно, због бесмислице. Имао сам прилике да читам његов досије.

BloombergAdria.com

- Трагикомично. Трагична ситуација сама по себи, а кад прочитате досије постаје потпуно комично. Све то говорим сликовитости ради, због импулса оптимизма живота у сиромаштву, у неприликама вис маиор, у неправди. Оптимизам у тешким тренуцима. Ово време бих окарактерисао управо тако. Верујем да и данас има оптимизма, и разлога за њега. Није оптимизам то што јесте само када је топло, удобно и угодно. Оптимизам се рађа и када је најтеже, јер без њега нема живота, нема даље. То говорим ја кога, вероватно с правом, сматрају дефетистом и човеком који вазда има мрачне визуре.