ХТЕЛИ ДА МИ ОТВОРЕ ЛОБАЊУ: Бандовић има неизлечив хендикеп

Међутим, мало ко зна да Љубомир има здравствени проблем, са којим није могао да упише ФДУ, па је лагао на испиту да је здрав.

- Имао сам пет година кад сам почео ујутру да се будим са запушеним левим ухом. Током дана би се стање некако нормализовало - открио је раније Љубомир.

- Спремали смо се да кренемо на море и оцу и мајци сам рекао да опет имам проблем са слухом, а они су одговорили да ћу на мору пливати и ронити и да ће све бити у реду. Међутим, на мору се ситуација није нимало поправила, а кад смо се вратили кући, водили су ме код разних лекара, прво у Врању, онда у Скопљу и на крају у Београду.

Последњи покушај спасавања слуха на левом уху била је посета чувеном професору Кирилу Харалампијеву на ВМА.

- Сећаћу се тог имена док сам жив. Однели смо му све налазе који су годинама рађени, он је поново урадио неопходне тестове и ситуацију ми објаснио на следећи начин: „Знаш сине, кад цркне сијалица, не можеш да је отвориш да би повезао жице унутра, него мораш да замениш целу сијалицу. А то је тешко изводљиво“. Наравно, с временом сам сазнао да је медицина и технологија толико напредовала да постоје начини да се ушни живац, који ми је оштећен, „поправи“. Односно, да се оживи вештачким путем, што подразумева отварање лобање иза уха, да би се ставио стимулатор. Разговарао сам са стручњацима који су ме питали да ли бих то урадио? Рекао сам да не бих. Не плашим се тога да ми отварају главу, али, после година проведених у тишини, бојим се како ћу реаговати ако прочујем на то уво. Шта ћу онда да радим? - пита се тада Бандовић.