Извор:Фото: Википедија, Игор Маринковић
Знате ли шта представља "ГОМИЛА КАМЕЊА" у Пионирском парку?
25.02.2024.
19:48
НЕМИ подсетник на цену која је плаћена за слободу српског народа.
Преко пута Народне скупштине у Београду, у данашњем Пионирском парку, деценијама стоји усамљени и наизглед урушени споменик.
Само упућенији знају да ово није обична гомила камења; то је траг српске историје од неизмерног значаја - осматрачница са Кајмакчалана, неми подсетник на цену која је плаћена за слободу нашег народа.
Ретко која битка је имала тако снажан утицај, не толико на исход, колико на морал и стање српске војске у Првом светском рату, као што је то била битка на Кајмакчалану.
BloombergAdria.com
И данас, када је прошло више од 100 година од овог судбоносног сукоба на далекој граници Грчке и Македоније, историчари истичу њен значај и чињеницу да представља прву победу српске војске након повлачења преко Албаније.
Место сукоба Бугари су звали Борисов град – неосвојиво место. Тако је и било до доласка српске војске…преноси Историјскизабавник.рс.
Осамнаест дугих септембарских дана 1916. године српски војници су покушавали да освоје Кајмакчалан од Бугара. Осамнаест дана су Бугари, уз велике губитке и проблеме одолевали.
За Србе, битка је била почетак повратка кући. После дуге и у историји незапамћене голготе преко Албаније која је Србију стајала небројено живота, Кајмакчалан је постао место које се не сме изгубити јер ће се тако, симболично, изгубити и свака шанса за повратак у домовину.
Тако је и настао наш назив за ово место - Капије слободе, место на коме су српски војници први пут после две године расејања поново закорачили у своју земљу.
После осамнаест дана крвавих борби, 30. септембра 1916. године на врху Свети Илија, на 2.524 метара надморске висине, коначно се вијорила српска застава.
Како би победа заувек остала упамћена, српска врховна команда је одлучила да врх Кајмакчалана - осматрачницу српских трупа, понесе са собом у домовину.
Након победоносног повратка у земљу, она је постављена у близини двора, у данашњем Пионирском парку. Тако бар прича каже…
Споменик “Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану” један је од најмистериознијих спомен обележја Београда. Прво и основно јер - нико не зна када је постављен, као ни да ли је аутентичан.
По причи, осматрачница је у Београд стигла 1918. у време када је и српска војска победоносно умарширала у престоницу. Ипак, званичних записа о томе данас нема, а осматрачница се не види ни на једној предратној фотографији старог Београда што само додатно доприноси мистерији.
Део одговора можда се крије у чињеници да је пре Другог светског рата Пионирски парк био део дворског комплекса и као такав затворен за јавност.
Ограда која је окруживала врт уклоњена је тек након Другог светског рата, па је самим тим, ако и када је осматрачница била ту постављена, њу није било могуће фотографисат.
О овој “гомили камења” и данас круже различите приче. По једнима, оно је постављено још за време краља Милана Обреновића и симболизује пећину у којој је рођен Исус Христ.
По другима, у питању јесте осматрачница са Кајмакчалана, али је она ту постављена тек у међуратном периоду, на десетогодишњицу победе у Првом светском рату, а по наређењу краља Александра Карађорђевића који је и сам узео учешћа у пробоју Солунског фронта.
Како било, јавност се за ово обележје активно заинтересовала тек током ‘80-их година прошлог века од када се могу наћи и новински чланци о њему. Вероватно подстакнут тиме, и Градски завод за заштиту споменика културе је тих година обавио истраживање које је потврдило да део камења заиста потиче са Кајмакчалана.
Након тога, осматрачница је заштићена и проглашена за споменик културе 1988. године.