Извор:Фото: Профимедиа, Фејсбук/Udruga za sindrom Down-Zagreb

Писмени састав дечака са Дауновим синдромом расплакао регион

Извор: Нпортал

30.11.2021.

14:40

РЕГИОН је дирнут домаћим задатком који је написао средњошколац са Дауновим синдромом, након што је његов задатак завршио на Фејсбуку.

Доминик има Даунов синдром и написао је домаћи задатак "Живот као ткиво моје приче". Описао је изазове са којима се свакодневно суочава, а његов задатак објавило је Удружење за Даунов синдром Загреб, где Доминик редовно присуствује. Објава је до сада прикупила више од 1.300 лајкова и више од 300 дељења на Фејсбуку.

- Ово је нешто дивно и требало би да га читају и деца у другим школама - само је један од коментара испод објаве.

У наставку преносимо Домиников домаћи задатак:

BloombergAdria.com

- Рођен сам са једним вишком хромозома. То значи да имам Даунов синдром и да сам мало другачији од других. Много ствари ми је теже од других. Морам више да радим и за неке ствари ми је потребна помоћ - Доминик је написао у свом задатку под насловом "Живот као ткиво моје приче".

- Имам асистенткињу која ми помаже у школи и кући. Са њом учим и пишем домаће задатке. Она ми олакшава тешке ствари. Мама каже да имам добро памћење и да могу много тога да запамтим. Не знам да рачунам напамет па ми је математика тешка. Тешко ми је да се пењем уз степенице па скоро никад не излазим кад је велики одмор. Понекад професори причају пуно и брзо па не разумем шта су ме питали, иако знам одговор.

Невиа увек каже да тражим од њих да понове, али понекад ме је срамота па то не урадим. Не могу да направим звезду на физичком, тешко ми је да играм фудбал и кошарку када играмо праву утакмицу. Све се дешава веома брзо и не могу брзо да пређем од једног коша или гола на други. Другови из разреда успоравају игру због мене да бих постигао кош или гол - наставио је да препричава своју свакодневицу.

- Често идем у удружење људи са Дауновим синдромом. Тамо сам срео неке друге "дауновце". Један од њих је "X". Он не уме да прича. Њему је много теже него мени. Кад хоћу да једем, кажем мами, а "X" то не може да каже. Не иде у школу због тога и то је лоше јер школа помаже људима да буду паметни и тамо упознајеш своје другаре - пише Доминик.

- Иако ми је понекад тешко, ипак волим свој Даунов синдром. Такав сам се родио и такав сам цео живот. Срећан сам што имам добре људе око себе, пријатеље, породицу и помоћника - закључио је Доминик у свом школском задатку.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".