ВОЗАЧИ, ПАЖЊА! Савети који вам могу спасити живот

Зато је пожељно да се повремено вежба правилно реаговање у делићу секунде у изненадним неповољним саобраћајним условима. Вежбом се постаје сигурнији и безбеднији возач.

Ако припадате оној групи возача који на сваку опаснију ситуацију реагују наглим кочењем, онда сте у групи возача која је опасна за остале учеснике у саобраћају. Нагло кочење је понекад последња реакција коју треба применити у потенцијално опасним ситуацијама, јер се тиме блокирају точкови, а тиме се губи контрола над аутомобилом што додатно отежава ситуацију. У сличним приликама много је безбедније заобићи возило или неку препреку која се изненада препречи на путу, него покушавати наглим кочењем.

Први корак у вежбању састоји се од упознавања возача са могућностима и понашањем његовог аутомобила. Потребно је да се пронађе неки слабо оптерећен пут или још боље неки напуштени паркинг, који би послужио као полигон за симулацију опасних саобраћајних ситуација.

Потребно је тестирати аутомобил како по сувом тако и по клизавом коловозу (непосредно после кише). Што се боље упознају перформансе аутомобила у оваквим неповољним условима то ће бити сигурније управљање и контрола над њим, чиме се умањују могуће лоше процене и грешке у стварним опасним ситуацијама у вожњи.

Разлог за овакво тестирање аутомобила је да возач добије неопходно самопоуздање и да сазна шта све може да очекује од свог аутомобила у изненадним неповољим саобраћајним условима.

Тест се састоји у симулирању:

• Наглог кочења - по сувом или влажном коловозу лако се уочава губитак контроле на аутомобилом.
• Наглог скретања из једне у другу коловозну траку (као да се заобилази нека препрека на путу) - потребно је да се осети како се понаша аутомобил при оваквом маневрисању, колико се заноси или проклизава.
• Додавања гаса при скретању - ако је аутомобил са предњим погоном он ће уместо да скреће наставити да иде право све док се додаје гас, ако је аутомобил са задњим погоном сигурно ће се занети у страну, што може да доведе до његовог превртања.

Други део вежбе састоји се у покушају визуализације могућих опасних ситуација, треба замислити неку потенцијално опасну ситуацију (изненадно кочење возила испред, отварање врата на паркираном аутомобилу поред пута, истрчавање пешака и сл.), затим треба да се анализира како треба реаговати у датој ситуацији, корак по корак. Саобраћајне несреће се најчешће догађају зато што их возачи нису очекивали и нису правилно реаговали, најбољи начин да се то избегне је да возач буде увек спреман и сигуран у себе, а то се постиже оваквим вежбама.