ПОМАЖЕ БОГ И 3 ПРСТА: Смрт српског новинара и даље мистерија

Ристо Ђого је у априлу 1992, заједно с Илијом Гузином, Драганом Алорићем и Драганом Божанићем, учествовао у оснивању Српског радија и Српске радио-телевизије - “Канала С” за време ратних сукоба у Босни и Херцеговини.

Као водитељ Дневника, нарочито је запамћен по завршницама у којима је на шаљив, саркастичан или ироничан начин приказивао догађаје из рата, исмијавао потезе муслиманских (данас: бошњачких) политичара, али и режима Слободана Милошевића. Ти скечеви су му донели велику популарност у српском народу, али и омразу код Хрвата и Муслимана.

Под још неразјашненим околностима , верује се да је убијен, погинуо је пред крај рата 1994. године. Иза њега је остала супруга и два сина, који су данас одрасли момци којима би се сигурно поносио.

Као водитељ Дневника, нарочито је запамћен по завршницама у којима је на шаљив, саркастичан или ироничан начин приказивао догађаје из рата, исмејавао потезе муслиманских (данас: бошњачких) политичара, али и режима Слободана Милошевића. Ти скечеви су му донели велику популарност у српском народу, али и омразу код Хрвата и Муслимана, касније Бошњака.

Након масакра над цивилима на пијаци Маркале, 5. фебруара 1994, када се негирало да су лешеви страдалих људи донесени на Маркале, Ђого је у студио донео неколико лутака којима је поскидао руке и ноге и разбацао по поду. Завршио је прилог са три прста.

Смрт Ристе Ђоге још увек је нерасветљена. Његово тело нађено је у Дрини 12. септембра 1994, у Зворничком језеру. Званични извештаји су говорили о несрећном случају, али су постојале озбиљне индиције да је Ђого убијен и да му ниједна кост није била читава.

Њујоршки “Тимес”, истражујући његову погибију, започео је текст реченицом: “Ристо Ђого, главни и одговорни уредник Телевизије Републике Српске, није у ноћи између 9. и 10. септембра 1994. пао с високе терасе зворничког хотела “Видиковац” у Дрину и удавио се. Он је убијен.”

Наиме, Ђого је позван да буде водитељ програма у Спортској дворани у Зворнику. Након концерта Ђого је дошао на вечеру у мотел “Видиковац”. Седео је за столом са Гузином када су га позвали да помери кола. Верује се да је пијани Ђого пао с терасе Видиковца и утопио се у Зворничком језеру, где му је тело пронађено.

Иначе, Ристо Ђого је рођен 12. фебруара 1956. године у Калиновику, а од 1958. живео је у Сарајеву. Завршио је Трећу сарајевску гимназију, а на Факултету политичких наука, одсек журналистика, дипломирао је 1979, са изузетним просеком.

Радио је у „Ослобођењу“ и на Радио-Сарајеву. У предратној Телевизији Сарајево је прошао све функције од новинара, преко уредника до главног и одговорног уредника.

Људи су га упамтили као великог патриоту. Дневник је најчешће почињао реченицом "Помаже Бог", а завршавао је са подигнута три прста у ваздуху.

Иначе, Ристо Ђого постао је познат сарајевској јавности већ осамдесетих , а нарочито када се јавно ставио на страну Вука Драшковића и потврђивао аутентичност догађаја у Драшковићевом роману "Нож".

(Стил/Биографија.орг)