Удавала се три пута, остављали је кад сазнају болну истину

Брат има шесторо деце, док Сека није имала прилику да постане мајка. Она изражава своју бол рекавши како би живот био мање тежак и несрећан да јој је Бог подарио барем једно дете. Чињеницу да је остала сама везује за немогућност да постане мајка. Како каже, удавала се више пута, али су јој сви окретали леђа кад се увере да не може да им роди дете.

Обоје живе на селу и баве се сточарством, чувајући овце. Сестра, иако већ има 70 година, и даље обавља тешке физичке послове попут обрађивања њива и бриге о стоци. Она не штеди себе, иако живот на селу доноси многе изазове.

Изражава свој став са смиреношћу, говорећи како се не брине за сутрашњи дан и како јој није ништа тешко док може да ради и да се креће. Иако живи с братом, једина просторија коју има је једна соба коју јој је он уступио. Иако нема своје стоке или земље, сестра помаже брату у свим пословима.

- Ја се не сикирам и није ми тешко. Живим с братом, дао ми је једну собу - рекла је она. Сека проналази радост у малим стварима, као што су берба шампињона, шљива или коприве током лета, како би имала довољно хране и не би остала гладна.

Каже да не може да разуме људе који одбијају да раде и радије леже и седе. Њена највећа фрустрација долази када чује људе са села како се жале на немаштину, док истовремено одбијају послове. По њеном уверењу, радом се стиче оно што човеку треба, уместо да се непрестано жали другима који се труде.

- Нисам гладна, иако не живим баш срећно. Кад дође лето берем и шампињоне, шљиве, коприву, све сакупљам само да имам и да не останем гладна. Најгоре ми је када чујем људе са села да кукају како немају, а да неће ништа да раде. Ради и имаћеш, а не да се жалиш около другим људима који се труде - рекла је Сека.

Сека је изгубила супруга током деведесетих година, али истиче да је најтеже поднела то што никада није имала децу. Сматра да би имање барем једног детета било непроцењиво благо у њеном животу. Њена прича о браку је потресна - каже да је са својим супругом живела само три месеца.

- Ја сам се пре удавала, али ме отерају јер немам деце. Тако је било два пута у две породице, а трећи пут сам баш лепо живела са супругом, али он није дуго поживео, погинуо је - рекла је она.

Са својим првим мужем, Сека је провела три године у Бијељини. У то време, или у том менталитету људи на селу, било је неприхватљиво да жена не роди дете након три године брака. То је довело до тога да је отерају са имања, сматрајући је бескорисном јер није допринела рађањем деце. Ова прича је прави пример сурове друштвене норме и притиска који су жене попут Секе морале поднети у руралним заједницама током тог времена.

Други пут се удала у мало село недалеко од Зворника. Кад су почели да живе заједно, њен муж је убрзо отишао у војску, оставивши је саму. Сека је чекала његов повратак из ЈНА, али кад се вратио, оставио ју је и отишао код комшинице.

Њихов брак је трајао само 9 дана. Сека тврди да су сви њени мужеви "побегли" од ње јер није могла има децу. За њу је неважно колико ће дуго да поживи или хоће ли дочекати сутрашњи дан, јер, како каже, нема своју породицу и нема децу која би јој донела срећу.

БОНУС ВИДЕО: