- Изведбу на знаковном језику сам посветила баки и деки, јер они не могу да чују песму. А песма је лична прича, рачунала сам да ће да се повежу људи који се боре са идентитетом или проналазе себе у било чему. 

Затим је дирнула присутне својом личном причом: 

- Цела мамина страна је глувонема. Цео живот се бавим музиком, а они то никада нису могли да доживе до краја, само када ме виде. када сам свирала виолину, бака и дека ставе руку, да осете вибрацију - ништа то специјално њима не значи, али им је драго што се бавим нечим чим волим.

Када је разговарала  са мајком о свему, објаснила је да бака и деда не могу да осете музику, већ на основу додира или покрета тела могу да знају поруку музике: 

- Разговарала сам са мамом о томе, шта кажу они када мама прича са баком и деком о томе што ја радим. Кажу да њима значи кад ја покажем то У, почетак, када замрдам, покажем телом своју намеру, емоцију у свом изразу и у том начину покрета руку осети се то. Сам текст не може да се преведе у потпуности такав какав је, али негде ипак разумеју, емоцију свако разуме - објаснила је Зорја у емисији код Огњена Амиџића.