Осми март – Међународни дан жена

Протести због лоших радних услова као повод

Идеја се појавила почетком 20. века у доба брзе индустријализације и економске експанзије која је често доводила до протеста због лоших радних услова. Један од најбитнијих је био када су жене запослене у индустрији одеће и текстила јавно демонстрирале 8. марта 1857. године у Њујорку. Најпознатији је био 1908, када је 15.000 жена марширало кроз Њујорк тражећи краће радно време, боље плате и демократско право гласа и за жене. Заступана је идеја већих женских права.

Званично, први национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. у САД након декларације Социјалистичке странке Америке. Прва Међународна конференција жена, која је била одржана у Копенхагену у организацији Социјалистичке Интернационале организована је 1910.

Инспирисана америчком акцијом поводом овог питања, немачка левичарка Луиз Циц предложила је организовање Међународног дана жена. Немачка феминисткиња и левичарка Клара Цеткин преузела је иницијативу спровођења идеје празника у дело. Предлог је прихваћен и установљен је Међународни дан жена са стратегијом промовисања једнаких права, укључујући и демократско право гласа за жене.

Следеће године је Међународни дан жена обележен у Аустрији, Немачкој, Данској и Швајцарској, уз многе демонстрације и феминисткиње широм Европе. Жене су тражиле да им се омогући право да гласају и да имају право да обављају јавну функцију, а биле против дискриминације на основу пола приликом запошљавања. У почетку Првог светског рата жене широм Европе су одржале антиратне демонстрације за мир.

Дан жена међународни празник широм света, први пут обележен 1909.…

Обележавање Међународног дана жена 1914. године у Немачкој било је посвећено женском праву на гласање, које нису освојиле до 1918. године. У Лондону је 8. марта 1914. године одржан марш као подршка женском праву гласа.

Након бољшевичке револуције, бољшевичка феминисткиња Александра Колонтај наговорила је Лењина да осми март постане државни празник. Празник је прихваћен и од стране касније насталих једнопартијских режима.

Негде се слави негде не

У многим државама овај празник је изгубио своју основу идеју. Постао је прилика мушкарцима за исказивање љубави и поштовања према припадницама супротног пола. Послужио је као паралела Мајчином дану или Валентинову у западним државама. Тамо се углавном престао обележавати у првој половини 20. века, јер је био повезиван са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом. Остао је државни празник у Русији, Белорусији, Украјини, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Монголији, Таџикистану и другим земљама.