КАСАНДРА У СРБИЈИ Пратио је Шабан и трубачи, народ у ЕКСТАЗИ
01.12.2021.
13:40
ВЕНЕЦУЕЛАНСКА серија "Касандра" била је изузетно популарна крајем деведесетих година у нашој земљи.
Прелепа јунакиња из наслова, браћа близанци Игнасио и Хосе Луис, бака Доринда и несрећно заљубљени Ранду опчинисли су гледаоце у Србији. О томе колико је Касандра била омиљена, сведочи и урбана легенда која каже да су обожаваоци телефоном звали полицију, да апелују да лепотица буде пуштена из затвора, јер је неправедо ухапшена.
Захваљујући великој популарности Касандре у Југославији, 1997. године била је организована чак и посета глумице Кораиме Торес и њеног колеге Енрија Сотоа Београду, Новом Саду и Нишу, а како је све то изгледало можете се подсетити у тексту из часописа "Сабор", који преносима у целости:
"После вишемесечног ишчекивања, глумачки пар серије "Касандра", Кораима Торес и Енри Сото, стигли су на београдски аеродром 13. августа. У пратњи госпође Торес био је њен супруг и најмлађи члан породице, њихов осмомесечни син Николас Ману.
Долазак популарних звезда био је најављен за око 13 часова, али се пред излазом аеродрома већ сат раније окупила група обожавалаца који су будно мотрили на сваког ко наиђе, да им којим случајем миљеници не би промакли. Дан не баш савршен за дочек. Велика врућина вероватно је многе приморала да остану код куће, а само су највећи поклоници серије одлучили да се жртвују и приреде Кораими и Енрију дочек, за који су касније наши гости тврдили да им се нешто слично никада није догодило.
Жељно ишчекивани глумци долетели су авионом "Ал Италије". У најављено време почели су да излазе путници, али нигде оних за које су били припремљени букети цвећа. Како би се ко појавио на излазним вратима, тако би нестрпљиви обожаваоци насрнули не обраћајући пажњу да ли јуришају на праве људе. Време је пролазило, нестрпљење расло, као и нервоза, јер било је оних који су окупљенима задавали додатне муке говорећи да "Касандра" неће доћи. И баш у тренутку када је све почела да хвата паника, на излазном терминалу појавили су се гости из Венецуеле, окружени обезбеђењем. Све је било завршено за неколико тренутака. Црни мерцедес кренуо је пут Хајата, а људи на аеродрому остали су да стоје збуњени, готово не верујући да су њихове звезде заиста ту.
Када смо дошли у хотел, где су одсели, речено нам је да су уморни и да неће излазити из апартмана до следећег дана. Међутим, када су се одморили, а на руку им је ишла и разлика у времену од седам сати, решили су да вечерају у неком од београдских ресторана. За њихово "шврљање" по Београду нису сазнали обожаваоци, тако да су могли да одахну и на миру проведу вече у друштву од тридесетак људи. Међу званицама били су људи из "Народне књиге", иначе једни од организатора поред "Естраде Таш", и екипе "Експрес политике", "РТС"-а - а и "ТВ Новости" који су имали улогу медијских спонзора.
Од Кораиме и њених сапутника ни у једном тренутку нису се одвајале две наше суграђанке: преводилац Весна Јовановић и педијатар др Јелена Ђорић. Али, када су на трпези почела да се ређају наша националона јела, "која говоре све језике", за причом није било потребе. Само се с времена на време оглашавао Енри Сото понављајући: "Шљивовица, гибаница, мућкалица", без сувишних коментара, јер му се по изразу лица видело да цени наше гурманлуке.
Од четвртка до недеље дешавало се оно што су сви са нестрпљењем очекивали. Први град који су посетили био је Нови Сад. У "Спенсу" пред око пет хиљада посетилаца, у вечерњим сатима, отпочео је програм, а на сцени се прво појавио оркестар Бобана Марковића. Многобројени малишани, одушевљени што ће ускоро видети "Касандру" и "Рандуа" у глас су запевали са Шабаном Бајрамовићем "Касандра, Касандра". Када су се поред водитеља Воје Недељковића коначно појавили миљеници Новосађана првих неколико минута није било могуће отпочети разговор са њима јер се аплаузу и скандирању није назирао крај. На сваку њихову реч у знак захвалности на срдачном пријему и исказаној љубави, деца су скакала на ноге, а она најупорнија и најситнија, пред којима је обезбеђење било немоћно, притрчавала су позорници тражећи загрљај и аутограм од идола. У једноипочасовном програму наступила је група "Романо 4", "Бис", "Бит Стрит", група "Ду енде", али највеће одушевљење, што је било и природно очекивати, сваки пут када би се појавили на бини иазивали су Кораима Торес и Енри Сото. Црнопути заовдник, коме су непрестано викали "Ранду, Ранду", освојио је још већу наклоност када је изјавио да све Југословенке имају дивне очи и да ће полудети због њих.
- По реакцијама видим да сте добар народ. Пуно ми је срце и све вас много волим - биле су Кораимине речи које су се препричавале и по завршетку програма.
Следећег дана, у петак 15. августа, јужноамерички гости кренули су у Ниш да и тамо пренесу поруку љубави. Иста слика као и у Новом Саду. Испред "Чаира" стотине људи чекало је да стигну њихови јунаци. Програм који је изведен предходне вечери допао се и Нишлијама. Уз звуке трубе, циганске и шпанске музике "организација" од око три хиљаде људи "лудо" се провела. Пресрећни и веома узбуђени што напокон виде омиљене глумце у свом граду.
Цела субота била је резервисана само за дружење са Београђанима. У краћем обиласку града упознали су се и са малишанима "Дома за незбринуту децу" у Звечанској. Слика коју смо тамо затекли остаће низбрисива за све. Те вечери, Хала "Пионир" почела је да се пуни више од сат времена пре најављеног програма. Публика је имала прилику и да се подсети неких кадрова из серије који су били емитовани на екрану у дну позорнице. Био је то увод у све оно што је очекивало Београђане. Дружили су се са већ поменутим извођачима, а као и публици код које су гостовали предходних вечери највише су им се допале певачке нумере Енрија Сотоа. Он им је обећао да ће плоча коју је снимио са групом "Рапсодија" сигурно бити објављена у Југославији, на шта су сви одушевљено одреаговали. Потписано је небројено аутограма, а било је и оних који се могу похвалити да су добили пољубац од "Касандре" и "Рандуа".
Вишемесечна акција "Експрес политике", "Магазин експреса" и "РТС"-а завршена је избором три двојнице Касандре. Од четрнаест девојака Кораима Торес је имала задатак да изабере оне које највише личе на њен лик из серије.
- Све су врло лепе и невероватно личе на "Касандру". Тешко ми је да изаберем било коју - речи су госпође Торес.
Било како било, на подијум је изашла Душица Мишковић из Лазаревца, којој је као првонаграђеној "Народна књига" предала књиге у износу од десет хиљада динара. Друго место припало је Милици Марковић из Нове Пазове, којој је уручена иста награда, али у вредности од шест хиљада динара, а треће награђеној Земунки Драгани Бојовић уручене су књиге у износу од четири хиљаде динара.
И следећег дана наше звезде кренуле су на пут. Краткотрајна посета црногорском приморју, завршена је ручком на Светом Стефану. По повратку у Београд, после краткотрајних припрема, опет су сели у аутомобил, а овога пута упутили су се ка Суботици. Тамо су свечано отварали фабрику безалкохолног пића "Синалко", а у вечерњим часовима била је приређена реприза програма из Новог Сада, Ниша и Београда.
Док су се Кораима Торес, Николас Ману и Енри Сото припремали за повратак у Венецуелу, у понедељак смо у Нишу затекли Шабана Бајрамовића.
- Свуда где смо наступали било је лепо видети како се народ диви "Касандри" и "Рандуу". Жао ми је што нисам успео са њима да комуницирам више, сем на два-три минута. Полиција их је пратила на сваком кораку, па чак ни мени нису дозволили да будем са њом. Част ми је што сам наступао са Кораимом Торес, али је све ово било поприлично напорно и могу вам рећи да сам се баш уморио. Нисам се дуго појављивао у народу и била ми је жеља да ме поново виде. Што се тиче концерата мислим да су успели, иако смо само ми и "Романо 4" били професионалци. Замерам организаторима, јер је програм умео да касни и више од сат, помишљао сам чак и да напустим све то, јер што бих ја некога чекао. Није крива "Касандра", вукли су је на све стране, али ипак није у реду ни према људима који су дали паре. Не жалим што се тиче хонорара, поштено смо плаћени, а поштено смо и одрадили.
- Серију - наставља Шабан - не гледам редовно. Песму сам написао још када је почело емитовање. Режија ми се не допада, јер су убацили много немогућих ствари. Немам замерки на глуму, али наше двојнице су лепше од "Касандре". Сви мисле да сам направио добар потез што сам песму посветио њој, а нико не зна да нисам добио ни динар на ауторска права, а камоли од продаје. Од тога су највећу корист имали "Јужни ветар" и Миле Бас, који су продали 50.000-60.000 касета на којима је моја нумера."
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору", 1. септембра 1997. *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".