КОЛАЧИЋИ ЗА СРЕЋАН БРАК: Жене сутра пеку младенчиће (РЕЦЕПТ)

У домовима младих брачних парова који празнују Младенце обичај је да младе домаћице спремају младенчиће. Жене устају рано 22. марта и месе четрдесет колачића, као успомену на смрт четрдесет Мученика Севастиљских, пеку их и премазују медом.

Младенчићи се праве од пшеничног брашна, премазују се медом и нуде свим гостима. Симболизују дуг, срећан и сладак брачни живот, преноси РТС.

У појединим деловима земље младенчићи се месе у свакој кући.

Младенчићи су врло једноставни колачићи, који се припремају од најједноставнијих састојака, иако места за импровизацију увек има, те их по жељи можете обогатити или украсити додатним састојцима.

Састојци:

1/2 л кисела вода

1 парче квасца

200 мл уља

100 г шећера

брашно по потреби

сок од 1 лимуна и корица

мед

ораси

Пипрема:

Квасац растопити у мало млаке воде да надође. У киселу воду додати зејтин, шећер, лимунов сок и рендану лимунову кору и надошли квасац. Додати брашно и замесити тесто, да није ни меко ни тврдо. Најбоље је тесто замесити увече, тако да одстоји преко ноћи.

Ујутру развити кору дебљине прста, чашом вадити младенчиће и пеци. Пре печења сваки младенчић премазати шећерном водицом. Филовати их по жељи, а најбоље медом и орасима.

Младенци увек падају у време Часног поста. Зато свака гозба која се спрема овог дана, мора бити посна, ради здравља и напретка деце и младих супружника.

Каже се и да време о Младенцима најављује време током целог пролећа.

Зашто славимо Младенце?

Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Било им је запрећено да ће бити лишени војничке части, на шта је један од њих, по предању - Кандид, рекао: „Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега."

Тада је војвода Агрикола наредио да их каменују, али су се каменице враћале и погађале оне који су их бацали. Један камен је погодио Агрикола и разбио му зубе. Војвода се због тога потпуно избезумио од беса и наредио да војнике свуку, повежу конопцима и баце у језеро које се ледило од мраза.

Унаоколо су били стражари, а да би им муке биле веће, на обали је поставио топло купатило, осветљено огромним бакљама и окружено ватрама, где се пушила топла вода. Само један од четрдесеторице војника је изгубио веру и пошао према топлом купатилу, али није далеко стигао, јер је на прагу купатила умро.

Ноћу је са неба засијала необична светлост која је загрејала воду у језеру, око војника, а са светлошћу су се на њихове главе спустило и 39 венаца. Један од стражара са обале, који је гледао то чудо, скинуо је одећу, објавивши свима да је хришћанин и ступио у језеро. Тада се на његову главу спустио четрдесети венац.

Сутрадан, цео град је хрлио на обале језера, јер нико није могао да поверује да су војници преживели ноћ у језерској води, на којој је била дебела кора леда, осим око тела мученика. Тада су кнез Ласија и војвода Агрикола решили да их погубе и спале њихова тела, а несагореле остатке побацају у језеро.

Три дана после погубљења, јавили су се Мученици епископу Петру и позвали га да покупи њихове кости из језера. Епископ је, кришом од власти и стражара, у глуво доба ноћи отишао са свештеницима на језеро. Тамо је језеро светлело, као да су јата звезде са неба сишле на воду. То је звезданим сјајем светлела свака кост мученичка. Покупили су их и хришћански сахранили.

Они су пострадали и вечном се славом овенчали, а имена њихових мучитеља су остала забележена по злу за веке векова. Четрдесет мученика Севастијских су пострадали и мученичком славом били овенчани 320. године.

На овај дан се прослављају Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца до тада. Овај дан је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани (венчани) љубављу Христовом. Јер и на венчањима (овенчањима) у цркви, на главе младих супружника (младенаца), се стављају венци, који имају троструку симболику: венци царски-сваки је човек цар у свом микрокосмосу, својој кући; венци мученички, јер у браку треба подносити жртве; и венци бесмртне славе у Царству Христовом.

Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.

Гости младенцима доносе поклони који би требало да олакшају свакодневни живот новим супружницима.