"Није ми остало још много времена, волела бих да ме памте"

Јелену Карлеушу (45 година, рођена 17. августа 1978.)живот није је само мазио, из звезда је знао да је тресне о земљу, па из највеће среће доведе до очајања, али није је сломио. Напротив, све је јача и боља, па мирно и храбро говори да јој од живота није много остало.

- У мом животу је одувек било много бола. То што сам за јавност и за живот јака жена, не значи да ме ударчине боле. И животни и љубавни, само ја знам да трпим и да стегнем зубе, па јавност мисли да је нормално да се ја нападам, линчујем, излажем притиску, да ми се крше људска и женска права. Нажалост, мене је живот толико оснажио ударцима, толико сам се борила и приватно и пословно да ја за другачији начин функционисања - сем за клинч, гард и борбу - не знам. Волела бих да ми досадашњи живот није био тако стресан и болан, али таква ми је карма. Неког би све ово дотукло, али ја сам изабрала да нема предаје. Имам само један живот и нећу да будем жртва, имам ћерке, хоћу да им будем пример како се жена бори и побеђује - рекла је Јелена која је израчунала да јој је остало још 12 и по година квалитетног живота, јер како сама каже, функционални смо до 70.

На питање да ли то хоће да каже да јој је остало још 25 година живота, ЈК је одговорила.

- Па није још 25. Од тих 25 година ја ћу пола преспавати, значи мени остаје 12 година, нека је и 13, нека је и 15, пошто ја мало спавам, патим од инсомније. Спавам по два-три сата. По мојој рачуници 12 и по година активног живота. То је много мало времена за мене. Ја ћу имати још 12 и по година да ми се дешава живот. Мислим да је време од сада да покушам да нађем срећу и радост на сваки могући начин и да не бринем да ли ће то неком другом сметати, да ли ће неко имати шта да каже на то, јер ја имам још 12 и по година. Волела бих да ме се сећају и волела бих да оставим траг - рекла Карлеуша која је пре много година у једном интервјуу истакла да се не плаши смрти.

- Имала сам депресивне фазе, као и сви, само што такви тренуци код мене трају веома кратко. Велики сам борац и најбоље ратујем против сопствених слабости. Не бојим се смрти. Плашим се само заборава. Зато вредно и предано радим да моје име остане упамћено у времену када ја више не будем ту. За мене оставити траг у времену значи бесмртност и зато сматрам да је баш добро бити ЈК.

(Курир/Свет)