"ГЛЕДАМ ЊЕГОВЕ СЛИКЕ И ЉУБИМ ГА" Како је преминуо Жикин син?

Пре пет година, глумац Жика Тодоровић и његова супруга, доживели су велику породичну трагедију. Наиме, њима је у сну преминуо син, који је у том тренутку имао.

Глумац дуго није смогао снаге да проговори о овом трагичном догађају, али је одлучио да ту тишину прекине и да открије шта се све догодило.

BloombergAdria.com

- Ја сваки дан гледам његове слике и љубим га и гледам те неке снимке на мобилном телефону. Ево сад је било пет година... Прошло... Пет и по година је сад кад дајем овај интервју. Још увек нисам стао на ноге. Сада радим неке рокенрол емисије и уопсте ме глума више не занима - започео је Срђан и испричао како је дошло до трагедије.

- Ставили смо га на поподневно спавање, пустили смо га пола сата дуже и већ је било касно, био је плав. Кад је дошла хитна помоћ урадили су све, али докторка је рекла да је прекасно - рекао је глумац, а потом застао на тренутак.

- Случајна изненадна дечја смрт! То се зове кад дете умре у сну и обично се дешава деци од три до пет година. Наравно, радили су, како се каже оно кад гледају крв да ли је од нечега умро? И нису нашли ништа. И онда кад не нађу ништа ставе под 'СИДС'. То је званична болест која постоји у Америци. Ја сам причао са неким америчким паровима којима је исто дете умрло од СИДС-а. 'СИДС' необјашњиво, зашто? Или на српском 'Случајна дечја изненадна смрт - открио је Срђан, који се прекрстио и благо ударио рукама о сто.

На питање да ли је доживео да га син назове "тата", да ли је почео да прича и комуницира са њим, рекао је "Да! Таман је постао дечак, дечак", рекао је глумац и заплакао.

BloombergAdria.com

Љубав са супругом Аном десила се на први поглед на Ади Бојани, која траје две и по деценије. Воле се истим интезитетом као на почетку везе, а губитак детета још више је утемељила њихову љубав. Она се још увек није помириса са чињеницом да њеног сина више нема, и није се опоравила.

- Није још - казао је Тодоровић.

Упркос трагедији Тодоровић је захвалан што је, бар кратко, осетио како је то бити отац.

- Рецимо, да Ана и ја нисмо могли да имамо децу пошто многи парови не могу, да ли бих био срећнији? Не знам. Али, у сваком случају сам захвалан Богу што сам, ето, осетио како је бити отац - испричао је Срђан за Уну. 

(Информер)