ЧЕКА НАС ПАКЛЕНО ЛЕТО: У великим градовима и до 50 степени
08.04.2024.
10:00
НЕКОЛИКО летњих дана у марту делује као довољан разлог да се становници већих градова у Србији запитају - шта ли нас тек чека у јулу и августу. Новија истраживања наших научника показују да су поједини делови Београда у летњим месецима и до седам степени топлији од неких других, а разлику прави количина зеленила у њима.
Истраживања рађена последњих година показују константан тренд раста просечних и максималних температура у Београду.
Дугорочне прогнозе кажу да је пред нама паклено лето, које ће обележити температуре, оне званичне, и до 40 степени. Чак пола лета обележиће тропски дани! У појединим деловима престонице температура у летњим месецима зна да буде виша за неколико степени од остатка града.
И док неки за то криве климатске промене, део грађана узрок види у претераној градњи у већ изграђеним насељима, на шта указују и повременим протестима.
- Ми сад имамо ситуацију да је потребно 1,7 паркинг места по стану, и већ је ту неки дисбаланс и замислите кад ви на све то додате нове зграде, ту је не само проблем паркинга, него и саобраћаја. Ми немамо проблем да се Нови Београд и Београд развијају, али нека се развијају у ширину, а не да се развијају на већ постојећим насељеним местима - каже Срећко Ћирић из организације "За зеленији и уређенији блок 44".
Главни урбаниста Београда Марко Стојчић, каже за да је висок степен урбанизације очекиван, јер су претходне деценије биле по том питању неактивне.
- Сада када је економски повољан тренутак, власници парцела кренули су урбанизацију и то делом утиче на појаву топлотних острва. То већ неколико деценија Београд има зоне града које имају топлотна острва, то није само случај Београда него свих светских градова и само је питање ко се како бори са тим проблемом - објашњава Стојчић.
Због таквих околности, градски урбаниста предлаже зелене кровове као једно од решења, јер су, како каже, у Скандинавији већ неко време стандард, а тај тренд проширио се претходних година на остатак Европе.
- Ми покушавамо да то промовишемо код домаћих инвеститора, велики број њих је то прихватио. Имплементацијом таквог начина у наредних 10 година можемо 3 степена смањити температуру унутар града. У наредне две до три године ћемо увести ту обавезу - наводи саговорник.
С друге стране, део опозиције сматра да београдски ресурси нису распоређени у служби јавног интереса, па решење виде у озелењавању града.
- То би значило да изградња коју имамо у Београду, а која је врло интензивна претходних десетак година, да мора да буде стављена у један регулаторни оквир, да тамо где се гради, где се подижу нове зграде да морају да постоје зелене површине, паркови - каже Стефан Тасић из Зелено-левог фронта.
Градови широм света су и до 15 степени топлији у односу на своју околину, показују међународна истраживања, док топлотна острва могу да буду и до 20 степени топлија од паркова, у истом граду.
Метеоролошкиња Ана Вуковић Вимић каже да топлотна острва постоје без климатских промена, али да климатске промене знатно повећавају ризик по добробит људи унутар топлотних острва. Она наводи да на то највише утише велика густина насељености, али и да се не може утврдити тачан број топлотних острва у Београду.
- Сваки део који је удаљенији можда од реке и који не спада под Кошутњак, Звездарску шуму и неке веће паркове има тај, да кажемо, топли џеп, где су знатно више температуре. Где год је затворенија површина са више асфалта - објашњава она.
Међутим, она појашњава да разлике у температури у одређеним деловима града могу да буду и већа од 7 степени, те да то разлика у температури има негативан утицај и на здравље становника.
Она наглашава и да је проблем што се ноћне температуре не спуштају због "константног израчивања топлоте зграда и асфалта".
- Значи не само што се загрева више, зато што више апсорбује сунчевог зрачења и задржава боље топлоту, него и израчује ноћу, тако да је и та топлота заробљена некако у урбаној средини. Тако да, што се тиче здравља веома је опасно, нарочито због климатских промена јер процене, пораст температуре и ефекат урбанотоплотног острва половином века код нас ће изазивати појаву толико високих температура које ће бити као смртоносни топлотни таласи.
Температуре и до 50 степени!
То зависи и од влажности ваздуха, каже саговорница, наводећи да у центру урбаних топлотних острва температура може достићи и до 50 степени Целзијусових.
- То је све могуће код нас и то ће бити јако велики проблем. Од тада се сматра да и здрав организам је под великим ризиком од топлотног удара, просто настају грчеви у мишићима, и може доћи до онесвешћивања - наводи метеоролошкиња.
(Еуроњуз)