ОВО НИСТЕ ЗНАЛИ Зашто Гренланд и Исланд имају обрнута имена?

Да ли сте се икад запитали зашто је Гренланд (Greenland тј. зелена земља) леден, а Исланд (Iceland тј. ледена земља) зелен? Ако и нисте, сада се вероватно питате како је дошло до ове збрке и зашто не замене имена. Разлог је прилично логичан, премда на прву лопту нема никакве логике.

Почнимо с Исландом. Премда га зову „земљом леда и ватре“, Исланд је прилично зелена земља, и дефинитивно мање покривена ледом од Гренланда.

Име је добила од Викинга који су дошавши овде угледали глечере и назвали земљу леденом земљом.

Исландска легенда каже како је Викинг под именом Наддадор заслужан за име Исланд јер је, по доласку усред сезоне снега, дао овом поднебљу име „снежна земља“. С обзиром да је под снегом изгубио кћерку и све ствари које је поседовао, добро су и прошли с именом.

Да су Викинзи сачекали пре него што су осудили књигу по корицама (или да се барем заврши снежна сезона), брзо би схватили да је исландска земља у то доба била тако плодна да је „маслац капао са сваке травке“. Тако се барем прича.

Викинзи су одговорни и за име Гренланд. У то доба Гренланд је заиста био зелена земља, а досељеници на ово огромно острво чак су и подигли куће на њему.

Додуше, ово се односи на јужни део Гренланда који су они и настанили, док на север (који је био под глечерима) нису ни одлазили.

У то доба је и клима била другачија, па је живот на Гренланду дефинитивно био угоднији него што би био данас.

Штавише, неке исландске књиге и старе приче говоре о именовању Гренланда као својеврсном маркетиншком трику. Да би подстакли друге на досељавање, Викинзи су схватили да острво треба да има примамљиво име.

Будући да је острво тада више личило на Шкотску или Ирску својим зеленилом, двоумљења није било.

Зелене површине и дуги летњи дани омогућили су новим становницима узгој оваца, коза и коња, па су уживали у висококвалитетним млечним производима, а захваљујући трговини и извозу производа у остатак Европе, живели су прилично добро. Нашло је овде и луксузне робе попут свиле и вина.

Тек касније доћи ће до великих промена – и то већих него на Исланду. Гренланд ће из године у годину постајати све хладнији, што ће за собом повући и све мање хране, али и опасније пловидбе морем.

Стога су његови становници почели да напуштају острво, а оно је данас под ледом. Данашње малобројно становништво Гренланда (има их око 56 000) зове своју земљу једноставно – „земљом народа“.

Премда својим именима изазивају конфузију, нема потребе да се имена замене.

Наиме, научници предвиђају да ће због климатских промена доћи до повратка на „фабричка подешавања“. Лед на Гренланду се полако али сигурно отапа, што ће охладити Северноатлантско море.

Ово захлађење ће зауставити топле струје које долазе на Исланд из Мексичког залива, што ће пак Исланд учинити хладнијим.

Дакле, Гренланд би кроз неколико стотина година могао поновно постати зелен, а Исланд би могао постати „леден“.

(Балканпресс)