ПРВИ ПРЕНОС ОПЕРАЦИЈЕ СРЦА: Сцена емитована из Београда

Догодило се то 19. јула 1967. године тачно у 15.20 сати. Била је то девета по реду операција срца у Југославији овог врхунског стручњака али прва коју је директно преносила - телевизија. Већ тада светски познат амерички лекар за својих 58 година живота извео је чак 12.000 врло сложених операција на људском телу.

Његове операције на срчаним залисцима, крвним судовима и замене аорти представљале су оно време врхунски домет најтеже, најразвијеније хирургије – операције срца.

Доктор је на београдску клинику дошао већ око осам сати. Први захват који је обавио се завршио негде пре 12 сати, а десетине познатих београдских хирурга имало је прилику да интерно преко екрана прати операцију која им није била непозната али је у извођењу овог врсног доктора трајала знатно краће него иначе.

Привилегију да прате пренос другог захвата, који се одиграо поподне истог дана, имали су не само Југословени већ преко Евровизије и људи широм Европе: у Италији, Француској, Данској и Норвешкој. Ток операције у ТВ студију коментарисао је угледни београдски хирург др Борислав Вујадиновић.

Др Де Бејки је тог врелог јулског дана, уз присуство широког аудиторијума, пацијенту старом 33 године који је имао оболели залистак, уградио вештачки.

Операција је, као што се и очекивало, протекла у најбољем реду, а на столу је био Божидар Илић из града Светозарева, како се тада звала данашња Јагодина, који је одмах након захвата разговарао са лекарима.

Други пацијент, који је под Де Бејкијев скалпел дошао касно поподне, био је управник позоришта из Петровца на Млави, Трифун Јовановић, стар 38 година.

Како су писали београдски медији, др Де Бејки радио је у оно време посао који је био ризичнији од људског лета у космос.

Он је виртуозно ред телевизијским камерама оперисао срце не показујући ни трунку узбуђења.

Осредње висине, повијених леђа, мршав деловао је врло слабашно и уморно, али под његовом хируршком палицом у сали је све ишло као по лоју.

По слетању на аеродром у Сурчину домаћин др Војислав Стојановић му је понудио у знак добродошлоце чашу ракије. Одбио је пиће и упутио се право на клинику да одабере пацијенте за операцију. Код Де Бејкија никада није било времена ни за шта друго, осим за предан рад.

– Директни ТВ преноси се у свету све више практикују – рекао је доктор Де Бејки на конференцији за новинаре после операције.

– Достигнућа људског ума у електроници омогућавају да сви људи виде домете свих стваралаца у свету. Гледање преноса из хируршке сале подиже такође и веру људи у рад лекара, мења њихов однос према здравственој култури и у сваком смислу је врло користан.

Тако је хиљаде лекара широм света могло да види како раде њихове колеге. Професор Де Бејки путовао је са својом екипом хирурга, коју су чинили врхунски специјалисти медицине, али и инструментари.

Београдска штампа позабавила се тих дана и његовим животом, па су читаоци могли да сазнају и да је започевши хириршку каријеру, као лекар на специјализацији, доживео аутомобилску несрећу. Тада су му саопштили да је његова хируршка будућност пропала и да је у потпуности изгубио десну руку.

Млади хирург се, међутим, са тим није сагласио. Повезали су му тетиве и мишиће и рекли: “Никада нећете бити хирург”. Али, за само неколико месеци сви су били демантовани. Он је био упоран, свакодневно је вежбао и његови прсти су врло брзо били опет потпуно у функцији.

После операција, у београдском хотелу Метропол одржана је конференција за новинаре. На питање знатижељних новинара да ли је тачно да ради 20 сати дневно, одговорио је потврдно, а на потпитање када онда спава као из топа је рекао: “Када ми се укаже прилика”.

Тако је одмах и одбио позив да после захвата у Београду три дана одмори у Херцег Новом, јер како је навео “не може да одмара док има још толико проблема у хирургији”.

“Торнадо из Хјустона” како су га назвали припадници седме силе је у Београд дошао не само са својом медицинском екипом, већ је донео и чак 50 сандука медицинске опреме.

Током десетодневног боравка у Југославији оперисао је 10 пацијената, а право из наше престонице журио је даље на већ заказану операцију у Хјустон.

Део оригиналног текста објављеног у ТВ ревији 25.августа 1967.

Мајкл Елис Де Бејки је био светски познат хирург, иноватор и професор Медицинског факултета у Хјустону. Још док је био студент 1932. године изумео је пумпу, која је постала главни део машине, за преузимање функције плућа и срца током операције на отвореном срцу. Његове многобројне иновације су била чуда медицине, а данас су уобичајене у већини болница.

Одељење за студиј програма (садашњи Центар за истраживање програма и аудиторијума РТС-а) је спровело истраживање, које је показало да је емитовани пренос изазвао велику пажњу гледалаца и да је емисију пратило чак 84,3% гледалаца. Истраживање је спроведено телефонским путем.

Већина испитаника (70,4%) је гледала цео пренос, 5,5% први део, а 8% други део. Остали су се изјаснили да су били спречени послом, били су одсутни или нису знали за пренос.

Чак 35,6% испитаника се изјаснило да су уложили посебан напор да обезбеде слободно време за гледање тог преноса, што је између осталог довело и до повећане гледаности.

Готово 98% гледалаца се изјаснило да би и убудуће радо пратили сличне ТВ преносе о примени савремених научних достигнућа. Највише је оних који би гледали емисије о медицинским научним достигнућима, затим емисије које су посвећене биологији и хемији, археологији,техници и архиктектури, али и космичким истраживањима.

Испитаници, њих преко 79,2%, су се изјаснили да би прихватили сличну операцију када би је изводили наши хирурзи, а 13% само ако би је извео др. Де Бејки, што је израз поверења према домаћим стручњацима.

Иначе, др. Де Бејки је преминуо у 100. години, 11. јула 2008. Један амерички часопис је поводом његове смрти објавио чланак под насловом „Др Мајкл Дебејки: 1908-2008; 'Највећи хирург 20. тог века' је преминуо"

(Калдрма,РТС)