ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: На данашњи дан страдала Милица Ракић

На данашњи дан пре 25 године прекинут је живот тада трогодишње Милице Ракић из Батајнице. Убијена је у купатилу на ноши док су је спремали за спавање. Заједно са још 78 убијених малишана она је симбол страдања српског народа у НАТО бомбардовању. На дан погибије Милица је нацртала цветиће и цртеж залепила на зид. Те вечери огласила се ваздушна опасност над Београдом. НАТО авиони поново су пристизали.

Било је касно увече, 21.45 сати. Док је Милица била у купатилу, њена мама Душица је у соби спремала креветић за спавање. Врата купатила била су отворена. "У даљини су одјекивале НАТО бомбе. Плашила се моја девојчица. "Мама, пожури. Дођи да ме чуваш - рекла ми је Милица, а онда - прасак", испричала је раније мајка Душица.

Гелери агресорских НАТО бомби распарчали су прозор, покидали завесу. Покидали су и душу Миличиних родитеља и заувек је истргли из њиховог загрљаја. Сада, када је прошле године, каже да више нема суза, чак је и не сања, за разлику од супруга Жарка. Он се јутро после, каже, буди самлевен. "Тешко је. То се речима не може описати. Патњу потискујемо и Жарко и ја. Алекса и Анђела имају право на своју младост, мада су они свесни наше патње", рекла је мајка.

Зачула се детонација, ломњава стакла и купатилских плочица, фасаде, а Миличин тата Жарко је затекао дете без свести. Свуда око ње била је крв. Пробао је да је спасе. Узео ју је у наручје, сјурио низ степенице, па у аутомобил, одвезавши је до Земунске болнице. Дежурни лекари су је примили. Рупе од гелера на фасади зграде и данас су видљиве. Родитељи их не дирају, тамо стоје као неми подсетник на тај злочин. "Желео сам да тужим НАТО због убиства моје Милице, али ми је тадашњи министар спољних послова то забранио. Излазимо сваког 17. априла на гробље да обиђемо наше дете и потом настављамо да живимо. Колико-толико нормално", рекао је раније.

У бомбардовању погинуло 2.500 цивила

НАТО бомбардовање на СР Југославију започето је 24. маја 1999. Процењује се да је током 78 дана погинуло око 2.500 цивила, рањено 6.000 цивила, док је укупна материјална штета процењена на више десетина милијарди долара. НАТО бомбе су убиле 79 деце, међу њима и Милицу Ракић. Уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.

Осликана фреска са њеним ликом

Фреска са ликом девојчице налази се у три манастира - два у Србији и једном у Босни и Херцеговини. Један од њих је манастир Тресије на Космају. Светиња је подигнута још у време Немањића, на самом почетку 14. века. Више је пута рушена и обнављана, што је судбина већине српских богомоља које су са народом прошле кроз векове под Турцима, каснијим устанцима, два светска рата. Последња обнова започета је 1936.

Манастир је посвећен Сабору Светих Архангела. У њему је од улаза са десне стране сахрањен упокојени старешина манастира, архимандрит Јован. Напред, ка крсту и олтару, са леве стране осликана је фреска са ликом мале Милице. У црвено-црној одећи, каква је и упамћена са фотографије у хаљини и ролци, кратке косе, али у старијем добу, Милица гледа на посетиоце Тресија. Држи крст у руци, има ореол. Око њеног лика исписано је: Света Новомученица Милица Београдска. Њена смрт је постала симбол страдања и патњи деце Србије.

(Мондо)