Извор:Фото: АТА имагес
"ПРАЛА ЈЕ СУДОВЕ ЗА ШАНКОМ": Како је Марко упознао супругу
21.04.2024.
17:42
ПОТПУНО једна филмска прича.
Син легендарног глумца Мише јанкетића, Марко, био је гост у емисије "Балканском улицом". Говорио је о свом детињству, каријери и својој вољеној супрузи и дану када је срео:
- Свашта сма радио. Сећам се, била је несташица јаја, то је, рецимо, 1988. година, ако сам имао пет година. Били смо у Томашеву, тамо у Црној Гори на имању, мама и тата су набавили два картона јаја и ставили у тај доњи део куће, ја сам ушао и поломио сам свако јаје и направио бару. И кад су ме ухватилиу и питали: "Зашто си то урадио?", рекао сам: "Тражио сам пиле у јајету". Ето, тако - каже Јанкетић, а ауторка и водитељка емисије "Балканском улицом" Весна Дедић га на то пита:
- Да ли су схватили да имају вундеркинда - на шта Марко са осмехом одговара:
- Не, они су схватили да имају кретена. Није то личило тад на вундеркинда никако. То је танка линија између кретена и генијалца. Или између лудака и генијалца, то тако кажу.
- Тако је, тако је, то нека моја жена сада чује. Воли мене моја жена није то, а критикује ме, не што се тиче посла, али добро, то је потпуно природно и нормално. Дајемо замерке, дајемо и похвале, дајемо и љубав. То је нормално све, то је суживот.
Марко се сећа тренутка када је угледао супругу као да је то било јуче:
- Како да не, прала је судове за шанком Југословенског драмског позоришта. Дошла је на премијеру моје представе "Загреб-Београд виа Сарајево", коју је режирао Горчин Стојановић и онда, њена другарица Теодора, која је између осталог и твоја колегиница, дошла је тамо, гледала ту премијеру и онда, ја сам већ био, како се то каже, после премијере, под гасом, било је ту неко моје друштво и онда сам угледао Марију како пере судове и рекао, "е, ово је жена за куће", шалим се - каже са осмехом глумац и наставља:
- Погледали смо се тако и онда ми је честитала премијеру и тако, успоставили смо неку комуникацију и на крају смо отишли код једног колеге Јоакима Тасића на журку и тако почели да се упознајемо и да се виђамо и... Прво сам приметио очи. Моја Ленка, моја млађа, она има очи на мајку, кад се родила ја сам рекао, види, срећа нема ове моје лукаве, лисичје очи има ове твоје питоме дубоке.