НИЈЕ ИЗ ФРАНЦУСКЕ Ево одакле потиче и како је настао КРОАСАН

Некрунисани краљ пецива, савршен спој ваздушастог теста и хрскаве корице, познат је на свим меридијанима као један од симбола француске кухиње. Крајње иронично јер – кроасан уопште није измишљен у Француској.

Многи ће вам рећи да је кроасан више од „обичног“ пецива. Он је израз уживања у животу, у малим стварима и сваком залогају. Врхунски тренутак чистог хедонизма у исто време узвишен и доступан свима. Савршени представник француске кухиње.

Чак је и његово име савршено у својој једноставности – „цроиссант“ на француском знали „полумесец“. Зашто се баш тако зове, јасно је свима који су икад видели кроасан.

Управо је његов облик и почетак приче о овом пециву… а тај почетак уопште нема везе са Француском.

BloombergAdria.com

Слој легенди

Скидајући слој по слој саге о кроасану, баш као да скидамо слојеве његовог лиснатог теста, доћи ћемо до давног претка кроасана по имену кипферл. А ово пециво настало је у Аустрији и то, ако је веровати верзији коју је доктор Алфред Готшалк објавио 1938. у кулинарској енциклопедији „Лароуссе Гастрономиqуе“, у прилично необичним условима.

По овој причи, кипферл, а самим тим и кроасан, своје „рођење“ дугује једном рату.

Током 17. века било је више сукоба између Хабзбуршке монархије и Турске империје, али је најдраматичнији био онај из 1683. године када су трупе султана Мехмеда IV дошле пред сам Беч и започеле опсаду која је потрајала скоро два месеца. Видевши да стратегија изгладњивања војске и становништва неће дати резултата, Османлије су прибегле лукавству и почеле да копају тунеле испод зидина града.

Е сад, како их не би открили, копање је морало да се одвија по мраку и управо та чињеница показала се судбоносном. Јер, ноћу, у општој тишини, у Бечу су будни били само пекари у својим радионицама. Управо они чули су буку коју су освајачи правили копајући тунел. Алармирали су браниоце града и Турци су тако поражени.

Прича даље каже да за откриће које је спасло не само њихов град, него и читаво царство, вредни пекари нису тражили никакву награду осим ексклузивног права да направе пециво у облику полумесеца у знак сећања на овај догађај и симбол који су видели на османским заставама.

И, тако је „рођен“ кроасан!

Слој историје

Иако горња прича данас више припада легендама него званичној историји, њена популарност, пре свега захваљујући објављивању у великом броју кувара, одржала се све до данас.

И о тренутку сељења кроасана из Аустрије у Француску испредају се легенде. Једна од најпопуларнијих каже да их је у Париз донела Марија Антоанета када се 1770. удала за будућег француског краља Луја XVI. Како је чезнула за домом, принцеза је са собом довела и бечке куваре који су јој у новом двору спремали омиљене специјалитете од куће, међу којима је био и кипферл. Након што је ово пециво добило своје француско име, настао је - кроасан.

BloombergAdria.com

Ако се из кулинарских легенди преселимо у свет проверљивих података, прича постаје далеко мање маштовита. Историјска је чињеница да је прве кроасане у Паризу правио Аустријанац Август Занг који је 1838. или 1839. године у овом граду отворио „Бечку пекару“ („Boulangerie Viennoise“) у којој је продавао пецива по рецептима из своје домовине, укључујући и кипферл.

Захваљујући вештом оглашавању у новинама и плакатима које је Занг лепио по Паризу, ова пекара ускоро је постала изузетно популарна међу француским дамама, а подстакла је и велики број имитатора, па је техника прављења пецива временом унапређена, а сам кроасан постао је (и остао) синоним за француски доручак.

BloombergAdria.com

Слој данашњице

Након Другог светског рата кроасани су постали познати широм света. Многи су их сматрали „француским одговором“ на америчку брзу храну. Ово пециво данас је уобичајени део доручка у многим европским земљама, а служи се и као десерт широм света.

О томе колико је кроасан популаран говори и чињеница да има свој празник – 30. јануар обележава се сваке године као Светски дан кроасана.

(Историјски забавник)