- Мој Мирко је суво злато, мајкин цео свет, али кад полуди и кад је нервозан склањам му се с пута! Он уме да баца ствари кад је нервозан, бежим из куће и склањам се да не извучем дебљи крај - рекла је Гоца кроз смех и наставила:

- Он ни сад не признаје ништа када скриви и ако му на нешто скренем пажњу каже ми: "Јеси ли сигурна да сам то ја?", а ја додам: "Добро, ниси ти, моја баба покојна је". Плашим се чак и кад вози моторе, као и свака мајка, али шта ћу, он је једноставно такав. Њега привлаче такве ствари. Одувек је волео брзу вожњу, све што му диже адреналин. Њега је отац Зоран још док је мали био учио да вози скутер. Он је за сва та лудила рођен, не могу ту природу да обуздам. Он је неустрашив, има петљу за све. Он би пролетео кроз ватру ако треба. Без страха ухвати голом руком змију и то отровницу. Такав му је и отац био - неустрашив. Сећам се Зорана кад је возио мотор по оним планинама у Црној Гори. То је стрмина, а он иде мотором, спушта се без страха. Мирко је повукао тај ген да воли изазове и ту не могу ништа. Плашим се да не заврши као његов отац.