"И МИ КРЕЋЕМО ПУТ ГРЧКЕ" Прво оглашавање Николине жене

Никола Роквић са супругом Бојаном основао је фондацију под називом „Породица“, а њихова прва мисија је помагање педијатријској онкологији.

Никола је са тим циљем кренуо пешке на пут од 1.150 километара, до манастира Светог Нектарија Егинског и на том путу ће прикупљати средства за куповину апарата за дијагностификовање канцера мозга код деце и реновирање дела дечије онкологије.

Супруга Николе Роквића, Бојана Баровић је открила како су текле Николине припреме за ову необичну и пре свега хуману мисију. Рекла је да се свакодневно чују, као и да је врло поносна на њена. У овим тренуцима сматра да је најважније да му буде чврсто уз њега као подршка:

- Мислим да се Никола на овакве подвиге спрема већ дуго и негде је он последњих пар година на уму имао овај пут. А колико се конкретно спремао за ову мисију је три месеца, када је и заказао датум када ће кренути, од тог дана он почиње да се спрема, то је био неки јануар, фебруар месец. Тако да је од тада у висинским припремама, обучавали су га људи који су се бавили екстремним маратонима и који су стручни у овој сфвери и који се разумеју у то шта је све потребно за овај пут. Порет физичке спреме, ту је потребно и много разних професионалних додатака које је потребно знати, да ли је то врста обуће, то су посебни материјали који морају да се користе у те сврхе. Све је специфично и неке ствари о којима ми као нормалан свет не бисмо размишљали.

- Никола већ годинама живи неким таквим животом у смислу рада на себи, у доброј је физичкој спреми.

Растанак пред пешачење испред Храма Светог Саве био је врло емотиван.

- Растанак је био емотиван, доста људи се окупило пред црквом да га поздрави, то је допринело да растанак буде још додатно емотивнији. Деца знају све о овом путу, толико колико они могу да схвате, да знају о чему се ради. Они су срећни јер знају да тата помаже некој дечици којој је то потребно. А ја сам неизмерно захвална Николи, јер деца сада можда нису свесна тога, али ово што он ради ће имати један огроман утицај на њих и они ће када одрасту имати јако добар пример у својој породици, учиће од њега, схватиће кроз његова дела, да је све могуће, ако то желимо и да никада не треба одустајати, увек треба покушавати и да пре свега треба гледати дела, а не речи. Мислим да је он добар пример за све младе, пре свега за нашу децу, а тако и за другу децу. Колико се ја трудим да будем добар пример деци са оним шта радим, како се понашам, мислим да ово шта он њима пружа, овај пример, заиста, не може да се мери ни са чим.

Док је Никола на мисији Бојана не запоставља своје обавезе, па је тако била неопходна и помоћ око свакодневних обавеза.

- Организовала сам се боље, имам и помоћ. Имам свој посао и децу, не бих могла све сама. Ускоро нам је и Ускршњи распуст, када нам Леона не иде у школу, и идемо и ми путем Грчке, наравно не пешке, идемо са мојом породицом, водимо децу на приморје и самим тим успут се виђамо са Николом то нам је била идеја.

- Чујемо се редовно, не желим да имам неку бригу, наравно да размишљам, више се трудим да размишљам како могу да му помогнем, него да бринем. А то је нека логистика коју само ми жене можемо: да ли има довољно хране, пресвлаке, да ли му је топло, али се трудим да се не бринем, не желим да овај пут буде прожет никаквим страхом, већ када смо се сви упустили у то, битно је да сви будемо храбри, да будемо једни другима подршка, како он нама, колико може овде, ми њему исто, некако да будемо морална подршка, страх стављам на друго место не кажем да се не појави никад, ал ја се заиста трудим и успевам у томе да пружам само подршку и позитивну енергију, чини ми се да је то рецепт за успех. Ово је нешто са чим се први пут сусрећемо у животу.

Бојана је откила и којим речима су се поздравили.

- Поздравили смо се са речима, верујем у тебе, знамо да ћеш успети, ту смо и волимо те.

(Блиц)