"Тек сам после схватио, Бог ме је припремао за губитак сина"

Данас се обележава пола године након смрти Александра Кодића, сина нашег чувеног хармоникаша Мирка Кодића, који је изненада преминуо у 30. години, а родитељи се и даље не мире с његовом прераном смрћу.

Мирко је сада проговорио о периоду без сина, открио како ће да дочека први Васкрс без Александра, али и признао да су га неке непознате силе вукле да присуствује сахрани сина колеге Енеса Беговића, те да му је бог тад наговестио шта га чека два месеца касније. 

- Сећам се, киша лије као из кабла, тражим сумануто ко ће да иде на сахрану сина Енеса Беговића, с којим сам јако добар, баш смо везани. Зовем Гоцу Божиновску, Злату Петровић, нема кога нисам звао, нико не може да иде. На крају зовем кума Драгана Којића Кебу, он пристане и одемо ми. Такву сам жељу имао да одем, као да ме бог припремао да прођем то све тамо јер је онда и мене сачекало исто. Као да је бог рекао иди да видиш атмосферу која те чека. Тек касније, кад је све прошло, сетим се да су ме неке непознате силе вукле да идем тамо, био сам чак у стању да идем пешке, присећа се Кодић, који ће дочекати и први Васкрс без Александра.

- Ништа не постаје лакше, тешко је и даље и не пролази. Већ размишљам унапред како ће изгледати тај Васкрс без њега и његовог осмеха. Као да је јуче био последњи кад смо се туцали с јајима, седели смо заједно, донео нам је поклоне, сестри Ребеки, рекао је Мирко. 

Иначе, Кодић признаје да је наставио да ради, али не пуном паром, као пре.

- Радим као и обично, али сам смањио путовања по иностранству. Морам да зарадим за породицу, да не свирам, мој Александар би ми замерио на оном свету. Знам да ме гледа одозго док свирам - рекао је Мирко, па открио да је за помен сину припремио посебан букет цвећа, као и анђела.

- За ову прилику је дошао и мој брат Љубиша, из далеке Канаде. Биће ту породица и пријатељи. Александру сам поручио срце од ружа, комбинацију његових омиљених боја, црвених и белих ружа, те белог анђела, који ће да му стоји на гробу. На 40 дана нисам могао да одем, опет нека необјашњива ситуација, као да он није желео да будем тамо. Вече пре добио сам напад стомака, било ми је лоше, али чим су се моји вратили с гробља, као руком однесено, све ме је прошло одједном, ето тако, закључио је Кодић.

Мирко Кодић открива да је његовој бившој супрузи Јасни, Александровој мајци, најтеже после губитка сина јер је остала потпуно сама, за разлику од њега, који има ћерку за коју мора да бори, те не сме да потоне.

- Јасна је пала баш, она нема никога. Остала је сама, од певачице Стоје Новаковић је добила куче, зове се Срећко, он јој мало скреће пажњу. Ја ипак имам ћерку, борим се због ње, али њој је много теже јер нема никога на свету, открива Кодић. 

(Република)