НАПИСАО-СРПСКИ ВОЈНИК: Како је настала најлепша грчка песма?

Стихови и мелодија легендарне грчке песме "Не љути се на мене, око моје" (“Ми Моу Тхимонис Матиа Моу”) никога већ деценијама не остављају равнодушним, без обзира да ли знате тај језик или не. А прича која се крија из овог евергрина је невероватна...

Наиме, написао ју је Србин својој девојци Хондројанис Хару на Крфу, спремајући се да крене на Солунски фронт.

BloombergAdria.com

Тешка судбина задесила је српски народ током Првог светског рата, када су под притиском Бугарске и Немачке војници морали да се повуку из Србије, дочекани су на острву Крф од стране локалног грчког становништва.

О пријатељском односу и дочеку локалних мештана према српској војсци зна се много. Познато је да су се у то време бројни српски војници женили мештанкама. На пример, власник хотела “Бела Венеција” на Крфу, у коме је била смештена српска влада, удао је све три своје ћерке за Србе.

Али, како за љубав не постоје границе, она не бира ни време, ни место, баш у тим страшним временима за наш народ, заволели су се један српски војник и Гркиња Хару.

Овог младића је примарна дужност према отаџбини одвојила од вољене. Наиме, морао је да крене у пробој Солунског фронта. Свестан да се вероватно никада неће вратити, у једном писму послао јој је речи које ће постати синоним за трагичну љубав.

Хондројанис Хару их потом претвара у стихове, које је отпевао један од најбољих интерпетатора Јоргос Даларас.

Речи песме исказују дубоку наклоност и носталгију, али и то да је дужност и лојалност отаџбини и свом народу стављена и испред сопственог живота и емоције. У оригиналној верзији преписа војник обећава својој драгој да ће се, ако не преживи, вратити њој у облику птице. Зато је моли да се не љути и да отвори своје прозоре…

Познато је да су у то време многи српски војници женили мештанкама, чак и будући министар спољних послова Краљевине Југославије, Александар Цинцар Марковић, био је ожењен Крфљанком Идалијом.

А каква је тадашња веза грчког и нашег народа била у потпуности осликава псимо једне жене са Крфа упућене српском официру:

- Крф је онакав какав је био пре 1915. године. Мени чак изгледа и гори него пре. Нем је, пуст и не пева више. Ви сте стално певали и на ваш жагор била сам се толико навикла. Могли би ме сматрати за непријатеља вашег народа, јер сам прижељкивала да се што касније вратите у своју отаџбину. Били сте овде да покажете шта је живот и отишли, а нас оставили да патимо. Опет ћемо бити усамљене у друштву намрштених лица, разговора о новцу, опкољене до смрти страшном водом, јер даље не можемо. Благо оним девојкама које су Срби одвели одавде и спасили живота на овом љубавном острву, пуном сунца и чемпреса, али без људи и љубави - написала је.

У Солуну на Зејтинлику налази се српска гробље на којем су сахрањи војници који су дали свој живот за отажбину на фронту.

(Стилл)