ВEЛИКО ЕМОТИВНО ИСКУШЕЊЕ: Никола о подвигу и породици

Овај подвиг посветио је оболелој деци, однсно сви приходи уплаћени на рачун фондације "Породица" коју је Никола основао са супругом Бојаном Баровић, донираће се дечијој онкологији. За сада је прикупљено око пет милиона. 

Певач је у великом интервјуу за "Блиц" испричао како је дошао на идеју за овај корак: 

- Пре три године сам се заветовао да ћу доћи пешке до Светог Нектарија Егинског, до Енгине и манастира. Моја духовна и ментална припрема трају пуне три године, а у последњих пар месеци сам интензивно радио и на физичкој припреми. Мислим да је за овакве ствари веома битан склад духа и тела и да једно без другог није ни добро ни сигурно за овакве ствари. У тим припремама сам дошао на идеју, уз помоћ мојих пријатеља који су ми помагали и који су ме спремали, одлучио да комбинујем брзи ход и трчање и тако сам увео спортски дух у целу ову причу. Све сам заокружио једном великом хуманитарном мисијом јер смо супруга и ја основали фондацију "Породица" која ће се бавити породицом и помагати многе породице, али и талентовану децу. Ипак, овај пут је сам по себи одлазак до Светог Нектарија који је велики божији угодник и који помаже људима са онколошким болестима. Тако да сам овај пут желео да спојим Светог Нектарија и нашу децу јер знам колико је вера битна у тим тешким тренуцима и великим искушењима. Знам колико је уз веру лакше да се све преброди јер сам и сам прошао кроз тешке треутке. Човек без вере тешко може да превазиђе одређене ствари и велика искушења.

Многи су запазили да је Николина ћерка плакала пред његов полазак, а сада је открио као раздвајање од породице утиче на њега:

- Наравно, велика препрека у припремама и одлуци да кренем јесте моја породица са којом 30 дана нећу бити заједно. То је велико емотивно искушење на путу, али захвалан сам мојој Бојани која ме је подржала и која је сама са троје деце. Мислим да није много одвојити 30 дана од свог живота за ствари које могу да се допринесу и буду за опште добро. Радостан сам и захвалан, пун љубави што имам такву породицу и што срећем тако дивне људе на путу који су спремни да помогну. Ово је сигурно једно велико животно путовање.

Истиче да људи када хода магистралама прикоче и траже да се фотографишу са њим:

- Људи су дивни, нуде помоћ, а још једно оптерећење јесте то што идем магистралама којима људи брзо возе. Када ме виде онда нагло коче да би се сликали са мном, а заустављају ме на сваких пар минута. Захвалан сам им на подршци, наравно. Али сада сам нашао опцију да прошетају са мном јер је добро и за њих, али и за мене да не стајем и не хладим се. Тако заједно прошетамо неких 10-15 метара и усликамо се.