Судбина Ане Франк могла је да буде тотално ДРУГАЧИЈА

Трагичну причу породице Франк, захваљујући дирљивом дневнику девојчице Ане, данас знају милиони људи, али један детаљ са самог почетка голготе коју су ови људи преживели, углавном је непознат – Ото Франк покушао је да спасе своју породицу аплицирајући за америчку визу, али је грубо одбијен!

Ана Франк је могла да постане Американка

Ову чињеницу открио је амерички универзитетски професор Ричард Бритман 2007. године након што је пронашао документа о покушајима Франкових да дођу у САД.

– Напори Отоа Франка да породицу доведе у Америку били су безуспешни због рестриктивне америчке имиграционе политике у циљу заштите националне безбедности од прилива странаца за време рата – написао је пре неколико година професор Бритман.

Да су добили визу, сматрао је овај историчар, Ана Франк би данас могла бити “угледна старица која живи у Бостону и има иза себе успешну каријеру књижевнице”. Уместо тога, када јој је било 15 година, умрла је у концентрационом логору Берген-Белзен, пише Вашингтон пост.

Ото Франк је релативно касно покушао да набави америчку визу о чему сведочи преко 80 страница докумената. Чак ни његово високо образовање и везе које је имао у круговима америчких бизнисмена и политичара нису били довољни да осигурају сигуран живот његове породице.

- Свака страна ових докумената показује мучан процес кроз који су Франкови пролазили. Наводили су имена спонзора, велике суме новца које поседују, чак и доказе како би Америка имала користи од њиховог доласка, али све је било узалудно. Оног тренутка када би Франкови и њихови амерички пријатељи прешли преко једне административне препреке појавила би се друга - написао је Њујорк тајмс након што је имао увид у имиграциона документа.

До 1941. породица се већ преселила из Немачке у Холандију. Ото Франк је тада писао старом пријатељу са факултета.

- Приморан са да емигрирам и, колико видим, САД су једина држава у коју можемо да одемо. Можда се сећаш да имам две девојчице. Морам да мислим само на њихово добро. Моја судбина није толико битна - написао је Ото 30. априла 1941. године.

Од бирократије до трагедије

Историчари кажу да би покушај Франкових да дођу у Америку можда био успешан да су визу затражили раније. Ипак, као и већина европских Јевреја, ни они нису могли да замисле степен опасности који прети од нациста. Тако је породица визу затражила тек 1941. године. САД су до тада значајно пооштриле прописе за добијање визе, а нацисти су одлазак учинили практично немогућим.

На почетку 1939. године више од 300 хиљада имена је било на листи чекања за добијање америчке имиграционе визе. Администрација је тада променила правила и одредила да визу могу да добију само они који већ имају резервисан превоз до САД. У јуну 1941. највећи број америчких конзулата на територијама окупираним од стране Немачке били су затворени, па је овај услов било практично немогуће испунити.

Када је постало јасно да никада неће добити америчку визу, породица Франк се окренула Куби као солуцији. Упркос тешкоћама и трошковима (кубанска виза је коштала око 2.500 долара по особи) Ото Франк је успео да набави овај документ 1. децембра 1941. Десет дана касније, Немачка и Италија су објавиле рат Америци и све визе су поништене.

Хронологија једне трагедије

Породица Франк се сакрила у тајне просторије у пословној згради Отоа Франка у Амстердаму 6. јуна 1942. након што је Анина старија сестра Марго добила позив од Централне канцеларије за емиграцију Јевреја за пријем у радни логор. Месец дана пре тога, 12. јуна, Ана Франк је, као поклон за 13. рођендан добила свој дневник.

Након две године њихово склониште је откривено на основу дојаве, а Франкови су депортовани у логор. Ана је умрла седам месеци касније од тифуса у концентрационом логору Берген-Белзену, у марту 1945. неколико дана после смрти своје сестре Марго.

Анин отац, Ото Франк, који је једини преживео рат, вратио се у Амстердам и пронашао дневник своје ћерке. Дневник, у коме је Ана бележила своје мисли од 12. јуна 1942. до 1. августа 1944, објављен је 1947. године у оригиналној и делимично скраћеној верзији на холандском, а након тога и на стотинама других језика.

Данас је реч о једној од најпродаванијих књига свих времена, оној која је дала лице милионима жртава нацистичког терора током Другог светског рата.

Историјски Забавник