СУТРА ЈЕ ВЕЛИКА СРЕДА: Обичаји кажу да ово не ваља радити

Велика среда је последњи, пуни, радни дан у недељи, пре великог четвртка и великог петка који су одувек били нерадни дани. Али, пошто ове године велика среда пада на 1. мај, у Србији се и она празнује.

Некада је било забрањено да на овај дан жене шију, баш као и у цветној недељи. Такође су људи настојали да на овај дан стоку добро обезбеде храном, како би се у предстојећим данима посветили празничним обичајима.

У Неготинској крајини чупао се буријан (биљка) за који се веровало да има магијску моћ и да штити од вештица. Ова биљка је поред магијске, нашла примену и у народој медицини. Понегде се и на велику среду фарбају ускршња јаја. У кућама које су у жалости, јаја се боје у црно и називају се калуђери.

Не заборавите да ових дана одморите, посветите се молитви, богу и најближима. Велика среда је увод у празнике који нам следе, дане који ће нам донети мир и веру у чуда. Васкрсење је чудо над чудима - припремите се за њега.

Иначе, тога дана Црква се молитвено присећа жене грешнице која је миром помазала Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога, а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило након тога. На Велику среду престаје се са служењем Пређеосвећене Литургије као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони.

У богослужбеним песмама се дирљиво и поучно пореди поступак покајане блуднице и ученика издајника. Служи се Велико повечерје (као и у уторак), и носе се црне одежде. Пре Литургије, уместо отпуста часова са изобразитељном, свештеник чита молитву: „Владико многомилостиви.." која се током читавог Великог поста чита на крају Великог повечерја. Приликом читања ове молитве, сви присутни у храму чине велике поклоне до земље.

Затим свештеник моли од народа опроштај, као и на почетку Свете Четрдесетнице. Исто чине и сви присутни. На крају Литургије, код „Буди имја Господње.." последњи пут се чита молитва преподобног Јефрема Сирина са три земна поклона и по типику: „потпуно престају поклони који се чине у цркви“. Овим се завршава све што је карактеристично за великопосно богослужење и почињу посебна богослужења, везана искључиво за страдања Господња ("страдална“ или „страсна богослужења").

Код куће, дан се иначе проводи у миру и молитвама. Могу се радити сви послови. Ништа се не прославља и избегавају се сва весеља. Дан протиче у ишчекивању догађаја који су коначно остварење Господњег плана за спасење човека.

На овај празник настављају се Велики четвртак, Велики петак, Велика субота и Васкрс.