Извор:Фото: Милан Коларски
НЕПРЕКИДНА ДРАМА СЛОБОДЕ: Одговори филма "Лазарев пут"
05.05.2024.
16:43
НОВИ филим "Лазарев пут" рађен је у режији Ивана Јовића, а по сценарију Моње Јовић донеће бројна питања и дати животне одговоре. Филм је премијерно приказан на интернационалном филмском фестивалу у Непалу. Биоскопска дистрибуција филма се очекује током јесени 2024 године.
У овом филму главне улоге можемо видети Ивана Босиљчића, Небојшу Дугалића и Жарка Радића. Иван Јовић је за наш Нпортал открио детаље о настанку овог филма и сарадњи са грчком продукцијом. Главна тема је однос родитеља и детета, али и трагање за сопственим идентитетом.
У чему је срж трагања Лазара Остојића кога тумачи Иван Босиљчић?
Филм "Лазарев пут" бави се егзистенцијалним питањима која се тичу свакога од нас. Сви се ми у одређеним тренуцима живота осврћемо иза себе на оно што смо проживели и сводимо рачуне. То се код већине догађа са уласком у зрелост, са освешћивањем да нам време пролази и да је ограничено. Обично нас приближавање свакој новој деценији враћа на та проживљена искуства. Са тиме се на један необичан начин, у туђини, далеко од своје куће, сусреће главни јунак филма "Лазарев пут". Приморан је, у сусрету са једном досадном страном бирократијом, да преиспита своје дотадашње животне изборе а то никад није лако.
Како разрешити у данашњици компликоване односе између родитеља и деце? За чиме као индивидуе треба да трагамо?
Филм је учестовао на неколико фестивала и добио одличне рецензије?
"Лазарев пут" је завршен у јаунуару ове године и отпочео је свој поход по страним фестивалима. Премијеру смо имали на Интернационалном филмском фестивалу у Непалу, а досад смо селектовани на Монтреалски фестивал независног филма, Фестивал независног филма на Новом Зеланду, на МАДФА фестивал у Мадриду, Лифт-офф у Токију… Почела су прва признања. Мени је лично најважније да што већи број људи који представљају фестивалску публику виде филм, јер ту публику пре свега доживљавам као аутентично заинтересовану за дељење доживљаја ауторског филма на великом платну. Привилегија је кад год вас гледа таква публика, било где у свету. Такође, то указује и на велику културну моћ филма јер ниједан други продукт уметности нема моћ да у тој мери пређе границе матичне културе и буде представљен ван своје земље. То су драгоцени сусрети. Поред свега, то је данас и нарочито изазовно јер се цео пејзаж међународних фестивала мења, са стасавањем нове генерације која на специфичан начин доживљава те филмске догађаје. Мени је све то занимљиво и осећам да учим од млађих чланова нашег продукцијског тима који су задужени за пласман филма на фестивале.