Да ли се ГРЕХ ПРЕДАКА наслеђује и да ли прелази на потомке?

Описујући случај свог оца, који је направио страшан грех, она се плаши да ли се те последице преносе на њу и њену децу.

Свештеник је одговорио да не можемо бити одговорни за поступке наших предака, јер Бог није неправедан да нас кажњава за оно што нисмо бирали и на шта нисмо могли утицати.

Он истиче да је кључно питање у томе какви смо ми, не какви су били наши преци. Греши се не преносе кроз материјално наслеђе, већ се стичу нашим слободним избором и делима.

Даље, свештеник објашњава да, иако можемо наследити склоности ка одређеним грешкама од наших родитеља или васпитача, ми имамо слободу да се угледамо на врлинске људе и да се одупремо породичном наслеђу греха.

Што се тиче односа са потомцима оних који су учинили грех, свештеник предлаже да се ступи у контакт с њима, изрази покајање и понуди помоћ. Ако они не покажу интерес, не треба инсистирати, већ упутити децу да буду спремна да помогну ако затреба.

Овај процес исправљања грешака предака, како свештеник наглашава, не зависи од мистике, већ од једноставних одлука и дела које чинимо данас.

На крају, свештеник подвлачи да смо одговорни само за своје сопствене изборе и одлуке. Ако доносимо исправне одлуке, грех наших предака не може пасти на нас.