Љубавна прича Оље Ивањицки од које су остала САМО ПИСМА

Леонид Шејка је био југословенски сликар и архитекта. Био је један од оснивача групе Медијала, а његова дела су била повезана са надреализмом. Отац му је био украјински официр који је избегао у Србију, док је мајка потицала из угледне ваљевске породице.

Неки су га сматрали жртвом тадашњег времена, борио се за правду и живео јако оскудно, али је био јунак. Између осталог, остаће упамћен и по једној од најлепших и највећих београдских љубави са Ољом Ивањицки, о чему су остала само писма.

Оља и Леонид су се упознали поводом заједничког рада на конкурсном задатку за споменик Марксу и Енгелсу. Једини траг о њиховој љубави су њихова писма која су размењивали од 1956. до 1961. године.

BloombergAdria.com

Наиме, једног дана човек сав у црном покуцао је на Ољина врата. Када му је отворила, предао јој је неугледну кутију за ципеле. Док се још ишчуђавала, непознати човек је нестао. У кутији су била писма која је Оља написала Шејки, а која је он чувао код друга.

- Ољице мила, ипак, ја морам први да пишем и свакако ћеш примити више писама од мене него ја од тебе, писао је Шејка 1956, у првом писму. Њихова љубав се сводила на њихово стваралаштво и заједничку борбу за уметност.

- Много сам зажелео да те видим, постајеш у мени некаква 'апстракција'. Хоћу да чујем твоје дисање. Премда љубећи оно место на хартији могу да замислим твоје усне, ипак то није то”, пише Шејка, а у Ољиним писмима се чита:

- Плашим се твог размишљања о љубави. Мили мој, дивни, једини... Ноћас сам те сањала, показујеш ми своје нове слике... Тако сам тужна и узнемирена... Ноћас сам те тражила целе ноћи и пробудих се врло несрећна. Кад ће једном све проћи...

Иако је уверавао да само с њом може да траје дуго, Шејку разједају сумње и страсти стога је писао и писма препуна љубоморе.