ПРЕНОС МОШТИЈУ СВ. САВЕ: Данас испоштујте ових 10 правила

Овога дана установљено је у Српској православној цркви да се празнује пренос моштију светог и богоносног оца, из Трнове у Манастир Милешева.

Након годину дана од сахране тела првог светог архиепископа српског, намесник Арсеније је желео да се Савино свето тело пренесе у Србију, па је предлагао и краљу. Говорио је да је велика жал како њега, тако и народа који је задужио својим доброчинствима, црквама и манастирима које је подигао и оставио. Не иде да његове мошти остану у туђој земљи ван његове цркве и отаџбине.

Владислав се веома обрадовао овом предлогу, и одмах послао изасланика са писмом свом тасту, цару Асену у Бугарску. Међутим цар није желео да преда свете мошти већ је образложио да би тај захтев имао смисла уколико се они не би праведно и достојно односили према светитељу, овако га не жели предати Србији.

Краљ му је поново послао писмо, али овог пута је Асен сазвао своје патријархе и виђеније људе, како би донео одлуку. Но, ипак, одговор је гласио да не жели да преда свеца, јер је он ту изабрао да почива и да тако треба да остане.

Видевши краљ да не може никако да се договори са својим тастом, решио је да га посети лично. Пре него што је стигао у царске дворе, прво је птишао на гроб светог Саве где му се молио и плакао. Потом је отишао на цареву гозбу, где је био дочекан како доликује.

Те ноћи у сну се цару Асену, јавио анђео божји у виду Саве, и рекао му да допусти краљу Владиславу да пренесе његово свето тело у Србију. Тако је и било. Краљ сав срећан крену са моштима свога стрица у отаџбину, у манастир Милешева, чија је задужбина краља Владислава.

После неког времена, једном побожном преподобном старцу у Манастиру Милешеви јави се у сну Свети Сава говорећи, да његове свете мошти изваде из гроба и положе их испред гроба у цркви. То су урадили. Подигли су из гроба пресвето тело његово читаво и нетрулежно и миомирисно, и ставили га напред у цркви, свима на виђење, поклоњење и исцељење.

Од светих моштију догодила су се многа чудесна исцељења, као што о томе опширно говоре животописци Теодосије и Доментијан.