"БУДИМ СЕ ПРЕ ЗОРЕ, ГАЈИМ ПРАСИЋЕ" Вељко о животу у Тителу

Он је недавно учествовао на Европском првенству, због чега је морао да скине велики број килограма.

- Десет килограма. Имао сам посебну исхрану - нисам јео ништа! Само беланца, бадеме, мусаку од тиквица...

Иако ретко говори о приватном животу, он је сада открио како изгледа његов живот на селу.

- Чим се вратим у Тител, враћам се у нормалу. Лежем да спавам између 21 и 22х, будим се око 4:30. Навикао сам да се тамо будим пре свитања, док у Београду то не могу. Када бих имао петла, ја бих будио њега, али имам само кокошке носиље. Једем само оно што сам узгајам, то је доста здравије и за децу. То је било на женину иницијативу. Таст ми гаји пилиће, а ја прасиће, имамо своју фарму. Не недостаје ми Београд, ни мало. За мене је много боље село, а Тител је стварно прелеп. Уживам у реци, у дивљини, брду... Не волим гужву, саобраћај, нисам такав. Притом, на 20 минута сам од Зрењанина, а на 50 од Београда, тако да сам близу - рекао је он, па открио како су га прихватили житељи Титела:

- Комшије су ме прихватиле савршено, нисам једини који је из Београда дошао у Тител, веровали или не. На југу су људи другачији, на пример у Житорађи, а овде људи гледају своја посла. Не кажем да су људи на југу лоши, али су топлији. Домаћини су и једни и други, поздраве те када те сретну и једни и други, али су у Тителу људи хладнији - реко је он у "Лаганом поткасту".