СТИЖУ СУПЕРЋЕЛИЈСКЕ ОЛУЈЕ: Доносе град величине јајета

Прошле године смо се сви упознали са суперћелијском олујом, од које се и сада страхује, а директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) проф. др Југослав Николић каже да глобални пораст температуре свакако може допринети порасту оваквих олуја.

Он објашњава да су се суперћелијске олује у Србији јављале и раније, да се нисмо први пут прошле године сусрели са њима. Каже да су само оне способне да продукују крупан град пречника већег од 5 центиметара, али и торнадо, који се не јавља при другим типовима грмљавинских облака.

Како настаје суперћелијска олуја

Успешно може да се прогнозира најраније 3 до 5 дана унапред који регион ће погодити, а упозорење за конкретну локацију издаје се тек неколико часова унапред.

Према речима проф. др Николића, за настанак суперћелијских олуја неопходно је подизање влажног, топлог и нестабилног ваздуха у атмосферској средини у којој постоји изражено вертикално смицање ветра, које можемо посматрати по правцу и интензитету.

- Најважнији је профил ветра од Земљине површине до шест километара висине. Где год да се на свету претходно наведени услови испуне, може настати суперћелијска непогода. Оваквих олуја је у нашем поднебљу било и раније, али одређени трендови климатских елемената могу условити да се њихов број повећа. Као илустрацију навешћу екстремну олују са интензивним суперћелијским процесом, која је захватила поједине делове Србије 25. јула 1987. године, када је облак од северног дела Словеније и јужне Аустрије, преко јужних делова Мађарске и северних делова Хрватске, готово дијагонално прешао Војводину и наставио кроз Румунију. Све време је давао јак град и орканске ударе ветра - каже проф. др Југослав Николић.

Дужина трасе премештања облака била је тада више од 1.000 километара, ширина око 30 километара, а евидентирана штета од града само у Војводини износила је 11 одсто бруто националног дохотка северне покрајине.

- Екстремна је била и 2014. година када је осим драстичних падавина, које су изазвале поплаве у мају, цело пролеће и лето обележио суфицит падавина. Две године касније, у јуну 2016, суперћелијска непогода, која се развила над Београдом, изазвала је крупан град и торнадо у Панчеву, а затим се преко Баната, Румуније и Украјине премештала све до Русије, где је облак коначно ослабио. Пролеће и лето 2023. такође ће остати запамћени на листи година са великим бројем временских непогода, нарочито на северу Италије, у западним и централним деловима Балкана, као и у области Алпа - наводи директор РХМЗ.

Кад најраније може да се прогнозира суперћелијска олуја

Према речима проф. Николића, од једноћелијских и вишећелијских грмљавинских олуја, суперћелијске се разликују пре свега по ротирајућој узлазној струји ваздуха, која се јавља једино у атмосферским срединама са јаким, израженим вертикалним смицањем ветра.

- Ротирајућа узлазна струја омогућава дуг животни век овим олујама. Једино су оне способне да продукују крупан град пречника већег од 5 центиметара, али и торнадо, који се не јавља при другим типовима грмљавинских облака. У којој мери ће у предстојећој сезони бити суперћелијских олуја, тешко је унапред проценити, због комплексности атмосферских услова који су неопходни за њихов настанак. Глобални пораст температуре свакако може допринети порасту оваквих олуја, али од једне до друге сезоне њихов број варира. Успешно се може прогнозирати најраније 3 до 5 дана унапред, ако говоримо о прогнози и упозорењу по регионима. За конкретне локације упозорења издају се уз помоћ радарских и сателитских осматрања неколико часова унапред - каже директор РХМЗ проф. др Југослав Николић.

Грмљавинске непогоде у складу са календаром

Србијом ових дана пара грмљавински систем. Проф. Николић каже да су ове године грмљавинске непогоде почеле да се јављају у складу са календаром.

- Као ретка појава, грмљавине се могу осмотрити и зими, али пролеће и лето су ипак годишња доба када су атмосферски услови, у смислу температуре, влаге и нестабилности, најповољнији и најоптималнији за њихов настанак и за њихову честу појаву - каже он.

Каже да је РХМЗ, према усвојеном Закључку Владе РС, извршио све припремне радње у складу са Законом о одбрани од града, и да је обезбеђено 24.012 противградних ракета.

- У 2024. години одбрана ће се спроводити на 7.758.900 хектара, од чега је пољопривредно земљиште 5.108.177 хектара. Тренутно је укупно обезбеђено 24.012 противградних ракета, што је оптимална снабдевеност лансирних станица са ракетама. Циљ одбране је да се ризик од града умањи, јер је град елементарна непогода која се никаквим средствима нигде у свету не може спречити. Ми чинимо све што је могуће да се штете умање у складу са струком, пошто апсолутне заштите нема. Ефикасност заштите у свету се креће од 35 до 60 одсто, а код нас у Србији она превазилази 70 одсто - каже директор РХМЗ проф. др Југослав Николић.

(Блиц)